Енрико Дандоло — разлика између измена

''' Енрико Дандоло''' ({{јез-лат|Henricus Dandulus}}, [[1107]].? - [[1205]].) је био [[дужд]] [[Млетачка република|Млетачке републике]] од [[1192]]. до своје смрти. Остао је упамћен по својој улози у [[Четврти крсташки рат|Четвртом крсташком рату]] који је довео до [[Први пад Цариграда (1204)|пада Цариграда]] и за неко време означио крај [[ВизантијаВизантијско царство|Византијског царства]].

Дандоло је прву важну политичку улогу током кризних година, [[1171]]. и [[1172]]. У марту 1171. византијска управа је одузела имовину хиљадама Венецијанаца који су живели на њеној територији, а затим их све и заробила. Воља народа је натерала дужда да сакупи казнену експедицију, која се распала када је избила епидемија почетком 1172. Дандоло је био део експедиције коју је предводио дужд током 1171—1172. Одмах по повратку у Венецију, дужда је убила разјарена руља, али је Дандоло избегао одговорност и касније је постављен на место амбасадора у [[Византијски Цариград|ЦариградЦариграду]]у, у време када је Венеција безуспешно покушавала да постигне дипломатско разрешење спора са Византијом. Уместо Дандола у Цариград је послат други амбасадор да настави преговоре. Преговори су били прекинути, обновљени су тек 20 година касније и завршени су споразумом [[1186]]. Неуспех у преговорима и сам боравак у Цариграду, створили су у Дандолу мржњу и неповерење према Византији.

Међутим, [[1202]]. крсташи су нису могли да напусте Венецију јер нису имали потребан новац, а и скупили су знатно мање војника него што се очекивало. Дандоло је сковао план којим би опростио дуг крсташима за превоз трупа у замену за помоћ у настојањима Венеције да поврати контролу над луком [[Задар]], а и Млечанима није одговарао рат у [[Египат|Египту]] јер су они одржавали добре трговачке односе са [[Египат|Египтом]]. На церемонији у [[Црквацрква светогСветог Марка у Венецији|цркви светог Марка]], Дандоло „је понео крст“ (обавезао се на учешће у крсташком походу) и убрзо се придружио крсташима са око 1 000 својих војника. Тако је постао један од вођа похода.

Дандоло их је убедио да пристану код [[Задар|Задра]], луке на [[Јадранско море|Јадранском мору]] која је припадала угарском краљу. Део крсташа је одбио да учествује у опсади, јер се нападао хришћански град, а и угарски краљ се још раније обавезао да ће кренути у крсташки поход, али је ипак због очувања јединства донета одлука да се град нападне. Када су се крсташи појавили пред Задром [[становништво]] и посада је на [[бедем]]е и [[куле]] истакла [[барјакзастава|барјаке]]е са [[крст]]овима као знак да подржавају њихов поход, али су крсташи без обзира на то заузели градску луку и отпочели опсаду. Задар се предао крсташима под условом да животи становника буду поштеђени. Након тога град је био подељен међу освајачима. Млечани су преузели део града уз луку, док су крсташи преузели остатак града.

У Задар су стигли изасланици које је послао, [[Алексије IV Анђео]], син збаченог Византијског цара [[Исак II Анђео|Исака II]], са понудом да му поврате престо у замену за подршку њиховом походу. Дандоло је убедио вође похода да прихвате ову понуду, упркос оштром противљењу дела крсташа, па и самог [[папа|папе]] [[Папа Иноћентије III|Иноћентија III]]. Ово је довело до [[Пад Цариграда (1204)|Првог пада Цариграда]] [[13. април]]а, [[1204]]. и успостављања новог [[Латинско царство|Латинског царства]] на територији некадашње Византије.

Дандоло се осећао довољно здравим и способним да учествује у рату против [[Бугари|Бугара]], али је преминуо [[1205]]. сахрањен је у [[Аја Софија|Аја Софији]] у Цариграду, вероватно испод источне галерије. У [[XIX19. век|XIX веку]]у, тим италијанских историчара је поставио плочу на месту на којем је он највероватније и сахрањен, а она је видљива и данас. Туристи често греше мислећи да је то надгробна плоча постављена одмах након сахране. Права плоча је уништена након Турског заузимања Цариграда [[1453]]. и претварања [[Аја Софија|Аја Софије]] у џамију.