Моравскопанонска мисија — разлика између измена

[[Датотека:Saint_Clement_of_Ohrid_%28icon%2C_13th-14th_century%29.jpg|мини|лево|200п|Свети Климент Охридски (икона из -{XIII}- или -{XIV}-14. века)]]

Најзначајнији домети њихових ученика одиграли су се на Балканском полуострву на коме су они лепо примљени и наставили свој рад. У Великој Бугарској основане су „Преславска“ и „Охридска школа“. [[Бугарски владар]] [[Борис Михајло]] који је увео хришћанство у своју државу, прихватио је [[886]]. године Климента и Наума и упутио их да наставе свој рад, [[Климент Охридски|Климент]] у [[Охрид]]у, а [[Наум Охридски|Наум]] до [[893]]. године у [[Плиска|Плиски]] и [[Преслав]]у, после чега је и он након окончања политичких трзавица и повратка [[Паганизам|паганизма]] под [[Владимир (каган)|Владимиром]] ([[889]] — [[893]]) прешао у Охрид. Завршни чин деловања мисије у [[Бугарска|Бугарској држави]] одиграо се на великом народном сабору [[893]]. године на коме је поново одбачено паганство, а до тада званични [[грчки језик]], замењен [[Староцрквенословенски језик|словенским језиком]] писаним [[Ћирилица|ћирилицом]] <ref name="Водич" />. Сматра се да су у периоду од [[886]]. до [[893]]. године по једнима<ref name="Водич"> Драган Брујић, ''„Водич кроз свет Византије“'', [[Београд]], [[2005]]. [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Booksources&isbn=8685275040. ISBN 978-86-85275-04-3.], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> или почетком [[10. век|-{X}-10. века]] по другима<ref name="СЈИ" />, на простору Бугарске државе ученици [[Солунска браћа|Солунске браће]], највероватније Климент, створили друго словенско писмо [[Првобитна ћирилица|ћирилицу]], којој су то име дали у спомен на њиховог учитеља и творца глагољице Константина Филозофа који је у монаштву узео име ''Ћирило''.

Поред Бугарске државе, значајан ослонац словенској писмености на Балканском полуострву створен је на простору византијске [[Далмација|Далмације]]: у залеђу [[Дубровник]]а, [[Истра|Истри]] и посебно на острвима [[Крк]]у, [[Црес]]у и [[Лошињ]]у, одакле се [[глагољица]] у [[13. век|-{XIII}-13. веку]] пренела и на подручје суседне [[Сењ]]ске бискупије, а касније и у приморске градове, где су у [[14. век|-{XIV}-]] u [[15. век|-{XV}-15. веку]] настале писарске радионице из којих су потекла значајна дела. Без обзира на то што је богослужење на словенском језику осуђено и забрањено на Сабору у [[Сплит]]у [[1061]]. године, [[глагољица]] се, захваљујући ''поповима глагољашима'', међу [[Хрвати]]ма одржала доста дуго, понегде и до [[Други светски рат|-{II}- светског рата]]. Богослужење на словенском језику се током [[10. век|-{X}-10. века]] проширило међу [[Срби]]ма, а крајем истог века и међу [[Руси]]ма чији се кнез [[Владимир Велики|Владимир]] ([[980]]—[[1015]]) крстио [[988]]. године у [[Херсон]]у.