Пад Београда (1521) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Разне исправке |
||
Ред 100:
Браниоци нису могли да постављају нарочите услове султану приликом предаје. Тражили су поштеду својих живота и право да слободно напусте град. Султан је то обећао и град се предао нападачу. О датуму предаје града постоје различити подаци и извори се не слажу по том питању. Према дневнику султановог похода то се десило [[29. август]]а, а по извештају [[Млетачка република|млетачког]] посланика при угарском двору, [[28. август]]а. Овој несигурности допринела је и чињеница да је угарски двор држао у највећој тајности вест о предаји града. Тако да ни углавном добро обавештени млетачки посланик није могао да благовремено обавести своје надлежне.
Заправо, предаја града се одвијала два дана. Протокол о предаји потписан је 28. августа и истог дана је у име султана у тврђаву ушао смедеревски беилбаша са једним јаничарем. Сутрадан је османлијска војска стварно запосела [[Београдска тврђава|Београдску тврђаву]]. Јаничари су 29. августа први ушли у град. Истовремено са турским запоседањем града хришћани су га напуштали. Примопредаја града је брзо извршена. Мађари су [[брод]]овима послати у Сланкамен где се налазио Бели-бег. Према једном извору, Бели-бег их је ту побио. Овај наводни покољ Мађара десио се у другој половини септембра, а познато је да су Мађари послати у Сланкамен 30. августа, тако да је немогуће са сигурношћу закључити да ли је Бели-бег држао Мађаре код [[Сланкамен]]а више од 15 дана или је реч о покољу неке мање групе која се касније повлачила. Такође је немогуће утврдити да ли је ово учињено са султановим одобрењем, јер је он [[18. септембар|18. септембра]] напустио Београд. Српском становништву није дозвољено ни повлачење ни задржавање у Београду. Султан је [[9. септембар|9. септембра]] наредио да се ратници из Београда одведу у Цариград под стражом. Око 10. септембра српске породице кренуле су из Београда. По одобрењу Турака они су са собом понели своје светиње: мошти [[Света Петка|свете Петке]], мошти [[Царица Теофана|царице Теофане]] и икону [[Богородица|Богородице]]. Ове светиње откупио је тадашњи [[патријарх]], јер је султан претио да ће их уништити. Српском становништву се губи сваки траг у Цариграду, али различити трагови указују на чињеницу да број депортованих 1521. није био мали. О њиховом боравку у граду на [[Босфор]]у сведочи и име једне градске капије на [[Двоструки бедеми Теодосија II|Теодосијевим бедемима]] која се у отоманско време звала [[Београдска капија у Цариграду|Београдска]], по Србима из Београда које је султан населио око ње<ref name="WoC">-{Stephen Turnbull, ''„Walls of Constantinople AD 324-1453“'', [[Оксфорд|Oxford]]}- [[2004]]. {{en}}
== Турски Београд ==
|