Моравскопанонска мисија — разлика између измена

Најзначајнији домети њихових ученика одиграли су се на Балканском полуострву на коме су они лепо примљени и наставили свој рад. У Великој Бугарској основане су „Преславска“ и „Охридска школа“. [[Бугарски владар]] [[Борис Михајло]] који је увео хришћанство у своју државу, прихватио је [[886]]. године Климента и Наума и упутио их да наставе свој рад, [[Климент Охридски|Климент]] у [[Охрид]]у, а [[Наум Охридски|Наум]] до [[893]]. године у [[Плиска|Плиски]] и [[Преслав]]у, после чега је и он након окончања политичких трзавица и повратка [[Паганизам|паганизма]] под [[Владимир (каган)|Владимиром]] ([[889]] — [[893]]) прешао у Охрид. Завршни чин деловања мисије у [[Бугарска|Бугарској држави]] одиграо се на великом народном сабору [[893]]. године на коме је поново одбачено паганство, а до тада званични [[грчки језик]], замењен [[Староцрквенословенски језик|словенским језиком]] писаним [[Ћирилица|ћирилицом]] <ref name{{sfn|Брујић|2005|pp="Водич" />}}. Сматра се да су у периоду од [[886]]. до [[893]]. године по једнима<ref name="Водич"> Драган Брујић, ''„Водич кроз свет Византије“'', [[Београд]]. {{pagesfn|Брујић|2005|978-86-85275-04-3|pagespp=}}, Приступљено 13. 4. 2013.</ref> или почетком [[10. век]]а по другима<ref name="СЈИ" />, на простору Бугарске државе ученици [[Солунска браћа|Солунске браће]], највероватније Климент, створили друго словенско писмо [[Првобитна ћирилица|ћирилицу]], којој су то име дали у спомен на њиховог учитеља и творца глагољице Константина Филозофа који је у монаштву узео име ''Ћирило''.