Моравскопанонска мисија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke; козметичке измене |
|||
Ред 94:
Мисија Солунске браће је у основи доживела потпуни неуспех пошто није успела да створи чврсту националну цркву у Великоморавској кнежевини која би ширила [[хришћанство]] међу [[Словени]]ма на њима разумљивом језику. Са друге стране међутим, она је одиграла пресудну улогу у почетку већег ширења хришћанства међу Словенским народима пошто су током њеног трајања створене црквене књиге на словенском језику, али и учени кадрови који су били способни да наставе посао Ћирила и Методија.
Најзначајнији домети њихових ученика одиграли су се на Балканском полуострву на коме су они лепо примљени и наставили свој рад. У Великој Бугарској основане су „Преславска“ и „Охридска школа“. [[Бугарски владар]] [[Борис Михајло]] који је увео хришћанство у своју државу, прихватио је [[886]]. године Климента и Наума и упутио их да наставе свој рад, [[Климент Охридски|Климент]] у [[Охрид]]у, а [[Наум Охридски|Наум]] до [[893]]. године у [[Плиска|Плиски]] и [[Преслав]]у, после чега је и он након окончања политичких трзавица и повратка [[Паганизам|паганизма]] под [[Владимир (каган)|Владимиром]] ([[889]] — [[893]]) прешао у Охрид. Завршни чин деловања мисије у [[Бугарска|Бугарској држави]] одиграо се на великом народном сабору [[893]]. године на коме је поново одбачено паганство, а до тада званични [[грчки језик]], замењен [[Староцрквенословенски језик|словенским језиком]] писаним [[Ћирилица|ћирилицом]]
[[Датотека:SaintNaum.jpg|мини|десно|230п|Свети Наум Охридски (икона)]]
Поред Бугарске државе, значајан ослонац словенској писмености на Балканском полуострву створен је на простору византијске [[Далмација|Далмације]]: у залеђу [[Дубровник]]а, [[Истра|Истри]] и посебно на острвима [[Крк (острво)|Крку]], [[Црес]]у и [[Лошињ]]у, одакле се [[глагољица]] у [[13. век]]у пренела и на подручје суседне [[Сењ]]ске бискупије, а касније и у приморске градове, где су у [[14. век|-{XIV}-]] u [[15. век]]у настале писарске радионице из којих су потекла значајна дела. Без обзира на то што је богослужење на словенском језику осуђено и забрањено на Сабору у [[Сплит]]у [[1061]]. године, [[глагољица]] се, захваљујући ''поповима глагољашима'', међу [[Хрвати]]ма одржала доста дуго, понегде и до [[Други светски рат|-{II}- светског рата]]. Богослужење на словенском језику се током [[10. век]]а проширило међу [[Срби]]ма, а крајем истог века и међу [[Руси]]ма чији се кнез [[Владимир Велики|Владимир]] ([[980]]—[[1015]]) крстио [[988]]. године у [[Херсон]]у.
|