Конак кнегиње Љубице — разлика између измена

|гдужина =

}}

[[Конак кнегиње Љубице]] налази се на углу улица Кнеза Симе Марковића и Краља Петра, некадашњих улица Богојављанске и Дубровачке, у једном од најстаријих делова Београда. Преко пута данашње [[Саборнa црквa|Саборне цркве]] налазио се стари кнежев дворац и простирао се, отприлике, од улаза у сaдашњу [[Зградa Патријаршијe|зграду Патријаршије]] до баште данашњег Конака кнегиње Љубице. До 1829. године тај двор је употребљаван за становање, али с обзиром на његову старост и оронулост, [[кнез Милош]] је одлучио да сазида други конак. Нови конак, како је зван у време грађења, био је већи и репрезентативнији од Господарског, јер је требало и да посведочи о нараслој економској моћи и учвршћеној власти Милоша Обреновића после добијања Хатишерифа 1830. године.

Конак кнегиње Љубице један је од најрепрезентативнијих сачуваних примера грађанске архитектуре прве половине 19. века у Београду. Грађен је у периоду између 1829. и 1830. године. Према замисли кнеза Милоша, требало је да има двојаку намену, да буде стан његове породице, кнегиње Љубице и синова Милана и Михаила, каснијих српских кнезова, а у исто време и двор за резиденцију. Изграђен је по идејама и под надзором [[Хаџи Николa Живковић|Хаџи Николe Живковићa]], пионира српског неимарства.