Ренесансно сликарство — разлика између измена

м
м (ispravke)
Сликарство ране ренесансе започело је с појавом [[Мазачо|Мазача]]. Као велики узор му је послужило готичко сликарство [[Ђото ди Бондоне|Ђота]] који је сликао скоро 100 година пре њега и начинио је пар великих корака даље од готичког иконографског сликарства. Но Масаћо чини више, његови ликови су учвршћени контурном линијом, но они посједују одређену индивидуалност и карактерност. Он чак уводи и [[Перспектива|перспективу]] у своје слике и то на тај начин што приказује одређене архитектонске облике у својим сликама. То је најочитије у његовој слици ''Свето тројство'' где су света три лика смештена у архитектонски оквир олтара ренесансне катедрале. Све је смештено у архитектонски оквир с израженом перспективом, помало тмурних боја, специфичном карактеризацијом ликова и с богатством полусена (ital. ''chiaroscuro'') на ликовима.
 
[[Пијеро дела Франческа]] је био први уметник који је знанственонаучно доказао перспективу и који ју је узео као врхунац у уметности којему треба тежити. Тек се на његовој слици ''Бичевање Христа'' истиче истакнута линеарна перспектива која је наглашена смештањем у простор с изразитим математичким, прорачунатим скраћењима. То се најочитије види у величини ликова у првом плану у односу на друге и перспективи плочица на поду и своду. Оно што је особито ново у овој слици је то што је уметник смело преместио главни догађај у други план, а у првом плану су му три сељака, као сведока бичевања. Сликом влада одређена статичност, ликови само стоје, не постоји ни један покрет, као да је догађај на сцени. Равнотежу уметник постиже и у нијансирању боја, а може се препознати и [[златни пресек]]. Пиеро је важан и због оживљавања [[портрет]]а који ће постати облик ширења уметности изван паске цркве и почетак уласка у грађански дом.
 
[[Андреа Мантења]] је збиља достојан помена пре свега што је проучавање перспективе довео до врхунца. Најизразитије у његовом делу ''Мртви Христ'', где је Христ приказан у сјајном скраћењу с ногама у првом плану. Христ је приказан као било који човек, мртвачке боје са светим ранама и прекривен мртвачким покровом. Ликови који се уплакани јављају с леве стране су ту само да употпуне простор. Сва се слика центрира на томе јадном испаћеном телу у скраћењу.