Камило Бенсо ди Кавур — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м datum funkcije |
мНема описа измене |
||
Ред 26:
| наследник 1 =
}}
'''Гроф Камило Бенсо ди Кавур''' ({{јез-ит|Camillo Benso Conte di Cavour}}, односно '''Камило Паоло Филипо Ђулио Бенсо, гроф од [[Кавур]]а, [[Челаренђо|Челаренђа]] и [[Изолабела|Изолабеле]]''' {{јез-ит|Camillo Paolo Filippo Giulio Benso, conte di Cavour, di Cellarengo e di Isolabella}}; [[Торино]], [[10. октобар]] [[1810]] — [[Торино]], [[6. јун]] [[1861]]) је био [[италија]]нски политичар и државник.
Школовао се на Војној академији у [[Торино|Торину]], но [[1831]]. године иступа из војске и проучава политичко-економске проблеме. Под утицајем енглеске и француске конституционалне монархије развија свој политички циљ, а то је уједињење Италије на челу с [[Пијемонт]]ом. Основао је [[1847]]. године, с Чезареом Балбом, лист "''Ил рисорђименто''" (''препород''), залажући се за уставне реформе и ослобођење Италије од [[Аустроугарска|аустријске]] доминације. Као представник умерено либералне аритократско-буржоаске комбинације супротставља се реакционарном [[клерикализам|клерикализму]], али и револуционарном [[јакобинизам|јакобинизму]]. У сукобу с Аустријом налази савезника у [[Наполеон III Бонапарта|Наполеону III]] те Пијемонт након рата добива [[Ломбардија|Ломбардију]]. Године [[1861]]. доживио је тријумф свог живота, прогласивши уједињену Италију и поставши првим премијером.
| |||