Сличне матрице — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 1:
У [[математика|математици]], посебно [[линеарна алгебра|линеарној алгебри]], за две квадратне [[матрица|матрице]] ''-{A}-'' и ''-{B}-'' су сличне ако су то матрице једног истог реда[[линеарно пресликавање|линеарног пресликавања]] неког [[векторски простор|векторског простора]] ''-{nV}-'' кажемоу даодносу суна две његове [[база векторског простора|базе]] '''сличне матрице''-{A}-''''' акои '''''-{B}-''''', јередом.
:''-{A''&nbsp;=&nbsp;''S''<sup>&minus;1</sup>''BS}-''
за неку [[инверзна матрица|инверзибилну]] матрицу ''-{S}-'' реда ''-{n}-''.
 
Тада за [[матрица промене базе|матрицу]] промене координата при преласку са базе '''''-{A}-''''' на базу '''''-{B}-''''', -{''S''&nbsp;=&nbsp;''S''<sub>'''''A'''''&rarr;'''''B'''''</sub>}-, важи ''-{A''&nbsp;=&nbsp;''S''<sup>&minus;1</sup>''BS}-''.
Еквивалентно, две матрице ''-{A}-'' и ''-{B}-'' су сличне ако су то матрице једног истог [[линеарно пресликавање|линеарног пресликавања]] неког [[векторски простор|векторског простора]] ''-{V}-'' у односу на две његове [[база векторског простора|базе]] '''''-{A}-''''' и '''''-{B}-''''', редом. Притом је ''-{A''&nbsp;=&nbsp;''S''<sup>&minus;1</sup>''BS}-'' за [[матрица промене базе|матрицу]] -{''S''&nbsp;=&nbsp;''S''<sub>'''''A'''''&rarr;'''''B'''''</sub>}- промене координата при преласку са базе '''''-{A}-''''' на базу '''''-{B}-'''''.
 
== Дефиниција ==
Сличне матрице нису „сличне“ у лаичком смислу – оне могу изгледати наоко сасвим различито, као што и то што се неке две матрице разликују можда тек у неколико елемената не говори ништа о њиховој сличности.
 
За две квадратне [[матрица|матрице]] ''-{A}-'' и ''-{B}-'' истог реда ''-{n}-'' кажемо да су '''сличне матрице''' ако за неку [[инверзна матрица|инверзибилну]] матрицу ''-{S}-'' реда ''-{n}-'' важи:
:''-{A''&nbsp;=&nbsp;''S''<sup>&minus;1</sup>''BS.}-''
 
== Особине сличних матрица ==
 
Сличне матрице нису „сличне“ у лаичком смислу, јер оне наоко могу изгледати сасвим различито.
 
Сличност матрица је [[релација еквиваленције]]. Једно од основних питања којима се бави линеарна алгебра јесте налажење, за дату матрицу ''-{A}-'', у извесном смислу што „једноставније“ матрице ''-{B}-'' сличне матрици ''-{A}-''. Матрице сличне некој [[дијагонална матрица|дијагоналној матрици]] називају се [[дијагонализабилна матрица|дијагонализабилне]] (понегде дијагонабилне) матрице; доказује се да су такве, на пример, све ''-{n''&nbsp;&times;&nbsp;''n}-'' матрице са ''-{n}-'' различитих [[својствена вредност|својствених вредности]], али и неке друге. Са друге стране, свака [[комплексан број|комплексна]] матрица има јединствену [[Жорданова нормална форма|Жорданову нормалну форму]], која јој је слична; општије, свака матрица над ма којим [[поље (алгебра)|пољем]] ''-{F}-'' слична је тачно једној матрици у Жордановој нормалној форми над [[алгебарско затворење|алгебарским затворењем]] -{''F''<sup>&#126;</sup>}- и две матрице су међусобно сличне ако и само ако су њихове Жорданове форме идентичне (до на редослед блокова). Од интереса су и други [[канонски облици матрица]].
Линија 20 ⟶ 25:
 
Сличне матрице имају једнак [[ранг матрице|ранг]], [[дефект матрице|дефект]], [[детерминанта|детерминанту]], [[траг матрице|траг]], [[карактеристични полином|карактеристични]] и [[минимални полином]], исте својствене вредности са једнаким алгебарским вишеструкостима и димензијама одговарајућих [[својствени простор|својствених простора]]. Ранг линеарног пресликавања је ранг ма које од његових матрица (које су сличне међу собом, те тако све имају исти ранг); слично се могу дефинисати и карактеристични и минимални полином линеарног пресликавања, итд.
 
== Види још ==
 
* [[Матрица]]
 
[[Категорија:Матрице]]