Манојло Кантакузин — разлика између измена

'''Манојло Кантакузин''' ({{јез-гр|Μανουήλ Καντακουζηνός}}; рођен око [[1326]], преминуо [[26. март|26.03.]] [[1380]]) је био први [[морејска деспотовина|морејски деспот]] ([[1348]]/[[1349]] — [[1380]]). Био је други син византијског цара [[Јован VI Кантакузин|Јована VI]] ([[1347]] — [[1354]]) и његове супруге [[Ирина Асен|Ирине Асен]]. Током своје владавине, успео је да сузбије самовољу локалних господара и учврсти централну власт. Повезао се са својим [[Латинске државе на тлу Византије|латинским суседима]] око борбе против [[Османлије|Османлија]], а успешним вођењем Морејске деспотовине се одржао на власти, противно потпуном поразу [[Кантакузини|Кантакузина]] у борби за власт са [[Јован V Палеолог|Јованом V Палеологом]] (са прекидима [[1341]] — [[1391]]), који га је на крају и сам прихватио за владара Мореје. Манојло је био ктитор [[Црква свете Софије у Мистри|цркве свете Софије]] у [[Мистра|Мистри]], која се данас, заједно са целим градом, налази на списку [[УНЕСКОУнеско|УНЕСКОве]]ве [[Светска баштина|светске баштине]].

Манојло је рођен око [[1326]]. године, као други син Јована Кантакузина. Отац му је поверио управу над [[Бер (град)|Бером]]ом ([[1343]] — [[1347]]) и [[Цариград]]ом ([[1348]])<ref name="ODB">{{ODB}}</ref>, да би [[Византијско царство|византијске]] поседе на [[Пелопонез]]у [[1348]]. године организовао као засебну деспотовину на чије чело је поставио свог сина Манојла. Током свог боравка у Цариграду, Манојло се оженио ћерком [[Константин II Лусињан|Константина II]] ([[1342]] — [[1344]]), [[Краљевина Киликија|краља Киликије]].

Он је [[25. октобар|25.10.]][[1349]]. године стигао на Пелопонез и преузео власт. Успео је да заведе ред међу локалним архонтима (господарима) који су били у сталном сукобу међу собом, али и са врховном влашћу<ref name="ODB" />. Након очевог пораза у [[Грађански рат два Јована|грађанском рату и одступања са власти]] [[1354]]. године, победник [[Јован V Палеолог|Јован V]] је покушао да потисне Манојла из Мореје. Он је послао [[Михајло Асен|Михајла]] и [[Андрија Асен|Андрију Асена]] да преузму власт у Мореји. Међутим, Манојло је успео да се одржи на власти, тако да га је Јован V на крају признао као законитог владара.

Манојло се повезивао и са околним латинским државама, посебно са [[Атинско војводство|Атинским војводством]], а током седме деценије [[XIV14. век|XIV века]]а уводи Морејску деспотовину у грчко-латински савез против Османлија и њиховог продора на Пелопонеско полуострво. Он је такође охрабривао [[Албанци|Албанце]] да се насељавају на полуострву, чиме је повећаван број сељака [[Земљорадња|земљорадника]], али и војника [[најамник]]а<ref name="ODB" />.

Манојло Кантакузин је преминуо [[26. март|26.03.]][[1380]]. године у Мистри, а наследио га је старији брат [[Матија Кантакузин|Матија]] (цар савладар [[1353]] — [[1357]]), који му је од [[1361]]. године помогао у руковођењу деспотовином.

|списак=[[Морејска деспотовина|Морејски деспот]]</br>([[1348]] — [[1380]])