Курска превлака — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке; козметичке измене)
м (Разне исправке)
Превлаку су у [[13. вијек]]у заузели [[Теутонски ред|Теутонски витезови]], на њој саградивши следеће дворце — [[Клаипеда|Мемел]] ([[1252]]), [[Гурјевск|Нојхаузен]] ([[1283]]) и [[Рибачи|Розитен]] ([[1372]]). Сјеча стабала због претјеране испаше и градње бродова за опсаду [[Калињинград|Кенигсберга]] довела је до тога са су се у [[18. вијек]]у [[дина (рељеф)|дине]] прошириле по читавој превлаци прекривши читава села. [[1825]]. године започело је систематско пошумљавање превлаке. До [[20. вијек]]а већина становништва је живјела од рибарства.
 
Курску превлаку је насељавало балтичко племе [[Курони|Курона]]. На југу су мањину чинили [[Немци|Нијемци]], а на сјеверу [[Литванци]]. До [[20. вијек]]а већина Куронаца се [[Асимилација|асимилирала]], тако да је превлака у потпуности била насељена Нијемцима. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] подручје превлаке је припало [[СССРСовјетском Савезу]], а њемачко становништво је протјерано. Након распада СССР-аСовјетског Савеза, на превлаци се развила [[Туризам|туристичка]] дјелатност. Нијемци који су већином потомци некадашњих становника превлаке су најбројнији туристи, посебно у [[Нида|Ниди]], јер њемачким туриситма нису потребне визе за улазак у Литванију.
 
== Заштита околиша ==
1.572.075

измена