Курска превлака — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 24:
Превлаку су у [[13. вијек]]у заузели [[Теутонски ред|Теутонски витезови]], на њој саградивши следеће дворце — [[Клаипеда|Мемел]] ([[1252]]), [[Гурјевск|Нојхаузен]] ([[1283]]) и [[Рибачи|Розитен]] ([[1372]]). Сјеча стабала због претјеране испаше и градње бродова за опсаду [[Калињинград|Кенигсберга]] довела је до тога са су се у [[18. вијек]]у [[дина (рељеф)|дине]] прошириле по читавој превлаци прекривши читава села. [[1825]]. године започело је систематско пошумљавање превлаке. До [[20. вијек]]а већина становништва је живјела од рибарства.
Курску превлаку је насељавало балтичко племе [[Курони|Курона]]. На југу су мањину чинили [[Немци|Нијемци]], а на сјеверу [[Литванци]]. До [[20. вијек]]а већина Куронаца се [[Асимилација|асимилирала]], тако да је превлака у потпуности била насељена Нијемцима. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] подручје превлаке је припало [[
== Заштита околиша ==
| |||