Костромска област — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 19:
''Границе'': На северу се граничи са [[Вологдска област|Волгоградском облашћу]]; на југу са [[Ивановска област|Ивановском]] и [[Нижегородска област|Нижегородском облашћу]]; на западу са [[Јарославска област|Јарославском облашћу]] и на истоку са [[Кировска област|Кировљевском облашћу]].
 
=== Географија ===
 
Костомска област се налази у центру Европског дела Русије. Са севера на југ се простире 260км260 km, а са запада на исток 420км420 km.
[[СликаДатотека:1822 Костромская Губерния.jpg|230п|мини|л|Костромска губернија 1821. године]]
== Клима ==
 
Клима је умерено континентална - зиме су хладне, а лета топла. Просечна температура у јануару је -12 °C, а у јуну +18 °C. Просечна влажност ваздуха је 79%, а падавина има просечно 600 мм годишње (највише их има лети).
 
== Рељеф ==
 
Област је претежно брдско-моренска(делови стена који се крећу захваљујући померању леда), а у одређеним деловима се простиру мочварне равнице. На запду - Костромска равница; у централном делу - Галичко-Чухломска висораван (до 292м); на северу висораван Северна увала. У низијама се углавном налазе [[Река|реке]].
 
=== Званични симболи ===
 
Званични симболи Костромске области су [[застава]] и [[грб]]. Грб и застава су озваничени законом Костромске области 28 априла 2006.
Ред 37:
Основни симбол заставе и грба је златни [[брод]] са седам веслача, украшен златним орловским крилима и главом.
 
=== Становништво ===
 
На територији Костромске области живи око 80 различитих националости. [[Густина становништва|Густина насељености]] је 11,5 људи по км²; градско становишто чини 67,7% људи (2005); радно способних је 59,2%. Просечна старост становништва је 37,8 година.
Ред 63:
|}
 
=== Органи власти ===
 
Највиши законски акт је [[Устав]] Костромске области. Највиши званичник области је [[губернатор]]. Законодавни орган је Дума Костромске области која у овом тренутку има 35 посланика.
 
=== Образовање ===
 
Више образовање се састоји од три државна факултета, Војне академије, низа филијала приватних и државних школа, као и осам стручних школа. Факултети и школе су у највећем броју педагошког, медицинског и пољопривредног усмерења.