Нина Кирсанова — разлика између измена

'''Нина Кирсанова''' ([[1898]]—[[1989]]) jeје била једна од најзначајнијих балетских уметница у [[Београд|Београду]]у, исказујући се као врхунска примабалерина, кореограф, шеф балета и балетски педагог. <ref name="Политика">[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Blistava-baletska-karijera.lt.html „Политика“, Блистава балетска каријера, 27. април 2009.]</ref> Поред тога, била је и болничарка, археолог и глумица. <ref name="Pravda">[http://www.pravda.rs/2011/08/05/arheolog-sa-70-a-glumica-sa-85-godina/ „Правда“, Археолог са 70, а глумица са 85 година, 5. август 2011.]</ref>

У престоници Србије њен балетски таленат не пролази неопажено и Нина убрзо постаје чланица најпре [[позориште „Мањеж“|позоришта „Мањеж“]], а потом и [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]], где је блистала је у главним улогама у балетима „Жизела“, „Копелија“ и „Мадам Батерфлај“. Иако ју је београдска публика одмах заволела, изазов да оде у [[Француска|Француску]] био је исувише јак, па Нина Кирсанова [[1926]]. године одлази пут [[Париз|Париза]]а, у једну од најјачих балетских школа света.<ref name="Политика" />

Потврду свог великог талента Нина добија ангажманом у трупи славне [[Ане Павлов|Ане Павлове]]е. Наступа као примабалерина на свим континентима од [[1927]]. до [[1931]]. године, када Павлова умире, а трупа се распушта. Иако је наступала по читавом свету, љубав према [[Београд|Београду]]у чини своје, па се Кирсанова враћа у [[Србија|Србију]], где постаје шеф балета, кореограф и редитељ [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]]. Под њеним руководством балет остварује у Атини своје прво инострано гостовање. У том периоду остварила је 28 кореографија у балетском и оперском репертоару, а као примабалерина остварила је 18 главних улога. Међутим, и поред успеха, одлучује да настави интернационалну каријеру и већ [[1934]]. године ангажована је у [[Опера Монте Карло|Опери Монте Карло]], као шеф балета, кореограф и примабалерина. Ту остаје три сезоне, а потом годину дана проводи у [[Литванска опера|Литванској опери]].<ref name="ТОБ" />

Почетком [[Други светски рат|Другог светког рата]] одлучује да се врати у [[Београд]], који је једино сматрала својим домом. Настањује се у улици Риге од Фере, на [[Дорћол|Дорћолу]]у, где је отворила свој балетски студио и отпочела такође веома успешну каријеру балетског педагога. Током ратних година успевала је да одржи балетски ансамбл [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]] на окупу, иако је зграда позоришта била тешко оштећена приликом бобмбардовања [[1941]]. године и није била у функцији. По уласку [[Црвена армија|Црвене армије]] у Београд, многи руски балетски радници, из страха од одмазде, отишли су из њега. Одмах после бомбардовања [[1945]]. године, Нина Кирсанова се ангажовала као болничарка, превијајући рањенике и асистирајући у операционим салама. Од детињства је била добро упућена у медицину, јер јој је мајка била лекар.<ref name="ТОБ" />