Иља Рјепин — разлика између измена

'''Иља Рјепин''' ({{јез-рус|Илья́ Ефи́мович Ре́пин}}; [[Чугујив]], [[5. август]] [[1844]] — [[Кукала]], [[29. септембар]] [[1930]]) је био [[Русија|руски]] [[сликар]] и вајар.<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/498358/Ilya-Yefimovich-Repin Ilya Yefimovich Repin — Britannica Online Encyclopedia]</ref> Његови реалистички радови показивали су велику психолошку дубину и показивали су напетости унутар постојећег поретка. У [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]] двадесетих и тридесетих година двадесетог века његови радови су представљени као прогресивни модел како требају сликати остали сликари у Совјетском Савезу.

 

Рођен је близу [[Харков]]а. Његови родитељи су били руски војни досељеници. Најпре је изучио занат код локалног сликара икона и започео је са изучавањима сликања портрета. Отишао је [[1866]]. у [[Санкт Петербург]], где су га примили на Царску академију уметности. Од [[1873]]. до [[1876]]. боравио је у [[Италија|Италији]] и [[Париз]]у помоћу стипендије, коју је добио од академије. У Паризу се упознао са делима [[импресионизам|импресиониста]], што је значајно утицало на његов колорит и осенчавање. Ипак његов стил је остао ближи старим европским мајсторима, попут [[Рембрант]]а. Обично би сликао народ, а у каснијим фазама сликао је и царску елиту и интелигенцију. За време [[Руско царство|Царске Русије]] био је један од првих портретиста који је путовао по Русији и цртао обичан народ. Ка цртању обичног народа усмерио га је [[Владимир Стасов]], тада главни критичар и познавалац руске уметности. Разлог је био и у томе што су такви радови били добро прихваћени код главних купаца уметничких дела, [[Павел Третјаков|кнеза Третјакова]] па и великог кнеза и царевог сина Владимира Александровича.

 

[[СЛИКА:Kurskaya korennaya.jpg|мини|300п|[[Ускршња литија у Курској губернији]] ([[1880]] — [[1883]])]]

 

Када се вратио у Русију припадао је од [[1878]]. покрету [[Передвижници|передвижника]], уметника који су се побунили против академског формализма службене академије. Тада је насликао чувену слику људи, који вуку барже на Волги, [[Бурлаци на Волги]] ({{јез-рус| Бурлаки на Волге}}). Слика је фокусирана само на особе тиме да је остатак слике (позадина) остала ненацртана. Та психолошка концентрација лица на сликама је уједном била и револуционарни почетак цртежа, не само у Русији већ и у [[Европа|Европи]].

 

Након убиства цара [[Александар II|Александра II]] [[1881]]. насликао је низ слика са темом руског револуционарног покрета.

У то доба насликао је и слику „Ускршња процесија у Курској губернији“. Та слика показује различите класе и напетости међу њима постављене у контекст традиционалног верског обреда. Сви на слици су уједињени у полаганом, али непрекидном кретању напред.

 

Једна од Рјепинових најкомплеснијих слика је „[[Одговор Запорошких козака турском султану]]“. Ту је слику сликао неколико година. Слику је замислио као проучавање смеха, али убацио је у њу идеје слободе, једнакости и братства украјинских козака. Започео је слику касних [[1870-е|1870-их]], а завршио ју је [[1891]]. и одмах је продао цару. Цар је тада слику платио 35.000 рубљи, што је био огроман износ у то доба.

 

Рјепин је насликао и бројне чувене личности као [[Лав Толстој|Лава Толстоја]], [[Дмитриј Иванович Мендељејев|Дмитрија Мендељева]], [[Модест Мусоргски|Мусоргског]], [[Павел Третјаков|Павла Третјакова]] и [[Тарас Шевченко|Тараса Шевченка]].

 

Рјепин је сам саградио кућу северно од [[Санкт Петербург]]а. Након Октобарске револуције кућа му се нашла у [[Финска|Финској]]. Позивали су га да се врати у Русију, али одговарао је да је престар да путује. Умро је [[1930]]. у Кукали у Финској.

 

<gallery>

Слика:REPIN Ivan Terrible&Ivan.jpg|[[Иван Грозни и његов син]] [[1870]] — [[1873]]

Слика:Ilja Jefimowitsch Repin 002.jpg|Јабуке и лишће [[1879]]

Слика:Ilja Jefimowitsch Repin 001.jpg|Забава [[1883]]

Слика:Ilja Jefimowitsch Repin 005.jpg|Свети Никола у Ликији [[1889]]

Слика:Medeleeff by repin.jpg|Портрет Мендељејева