Владимир Мошин — разлика између измена

м (Разне исправке)
| пуно_име =
| датум_рођења = [[9. октобар]] [[1894]].
| место_рођења = [[Санкт Петербург|Петроград]]
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[3. фебруар]] [[1987]].
|напомене =
}}
'''Владимир Алексијевич Мошин''' ([[Санкт Петербург|Петроград]], [[9. октобар]] [[1894]] — [[Скопље]], [[3. фебруар]] [[1987]]) је био руски историчар и свештеник [[Руска православна црква|Руске православне цркве]] који је највећи део живота провео у Југославији.
 
== Биографија ==
 
Школовао се у [[Санкт Петербург|Петроград]]у где је започео студије на историјско-филолошком факултету које је због ратних дешавања мора да настави у [[Кијев]]у али ни ту није усео да их доврши јер је избила Револуција. У [[Краљевина СХС|Краљевину СХС]] стигао је [[1921]]. године и десет година је радио као професор гимназије у [[Копривница|Копривници]]. Дипломирао је у Београду [[1922]]. а докторирао у [[Загреб]]у [[1928]]. године са тезом ''„Норманска колонизација у Источној Европи“''. Доцент је постао на Филозофском факултету у [[Скопље|Скопљу]] за област [[византологија|византологије]] а већ идуће године на исти положај са истим звањем је постављен на [[Универзитет у Београду|Универзитету у Београду]]. На овом положају је остао све до [[1939]]. године. Био је члан Одбора за издавање грчких извора за историју [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]]. У том својству је сваке године или сам или заједно са [[Александар Соловјев|Александром Соловјевом]] или [[Георгије Острогорски|Георгијем Острогорским]] радио у светогорским манастирима. Почетак Другог светског рата у Југославији омео је његов избор за ванредног професора византологије на Универзитету у Скопљу. Због тога се вратио у Београд где је јула [[1942]]. године пензионисан. До краја рата је остао у Београду где је служио у [[Храм Свете тројице (Београд)|руској цркви Свете Тројице]] и предавао је историју у руско-српској гимназији. Изабран је [[1947]]. за сарадника Историјског института [[САНУ]] а истовремено је постављен за директора Архива [[ЈАЗУ]] а потом за вршиоца дужности управника Хисторијског института ЈАЗУ у чији је састав архив био укључен. После одласка у пензију био је члан Археографске комисије при Министарству културе СР Србије 81959—1961) а после тога руководио је тада основаним археографским одељењем [[народна библиотека у Београду|Народне библиотеке у Београду]]. Ту му је главни задатак било организовање систематског описивања словенских рукописа у Србији и осталим републикама СФРЈ. Од [[1964]]. до [[1966]]. био је редовни хонорарни професор на Групи за библиотекарство [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|филолошког факултета]] док је између 1966. и 1967. држао курсеве из словенске палеографије, историје илуминације, повеза и водених знакова на [[Филозофски факултет у Београду|Филозофском факултету у Београду]]. Од [[1967]]. руководио је радом на описивању рукописа Македоније и био је редактор едиције ''„-{Споменици за средњовековната и поновата историја на Македонија I—IV}-“''. Од [[1969]]. до [[1975]]. био је редовни хонорарни професор на Филозофском факултету у Скопљу. Био је члан бројних научних друштава и добитник многих награда за свој научни рад.
 
== Историографски рад ==