Марк Шагал — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 17:
| боја = #CCCC99
}}
'''Марк Шагал''' ({{јез-ру|Марк Захарович Шага́л}}; {{јез-блр|Мойша Захаравіч Шагалаў, Mojša Zacharavič Šahałaŭ}}; [[Витепск|Витебск]], [[7. јул]] [[1887]] — [[Википедија:МЗЧКВНМ/Saint-Paul (Alpes-Maritimes)|Saint-Paul]], [[28. март]] [[1985]]) је био [[јевреји|јеврејјеврејски]]ски сликар рођен у [[Белорусија|Белорусији]], тада део [[Русија|Русије]]. Његов правац су мешавина модерног покрета и [[импресионизам|импресионизма]].
 
== Биографија ==
Ред 23:
Рођен је као најстарији син од деветоро деце колико су укупно имали његови родитељи. [[1907]]. је започео студирање у Царској школи уметности у [[Санкт Петербург]]у. Септембра [[1909]]. у кући своје пријатељице упознаје Белу Росенфилд у коју се заљубљује. После студија већ почиње да привлачи пажњу и ствара углед када му је [[Макс Винавер]] осигурао средства како би се преселио у [[Париз]] (тада центар збивања у уметности), и тамо наставио да ради. Све заједно са [[Пабло Пикасо|Пикасом]], [[Жорж Брак|Бракеом]] и осталим кубистима почели су да мењају уметност из корена. Шагал је током својих париских година почео да употребљава модерне технике, иако никад није напустио свој сопствени стил који је изградио, и по коме је постао познат.
 
[[Париз]] је за Шагала постао друга кућа и он је планирао да се тамо пресели и остане да живи до краја живота. Међутим [[1914]]., док је био у посети [[Русија|Русији]], настао је [[Први светски рат]] па се више није мога вратити. Године [[1915]]. жени се Белом Росенфилд, својом вереницом од [[1909]]., и наставља да велича њихову љубав у серији својих слика које је наставио да слика чак и после њене смрти тридесет година после. У међувремену преживљава [[рат]]. [[1917]]. постаје комесар за уметност у [[Витепск|ВитебскВитебску]]у.
 
Шагалово комесарство ускоро се лоше завршава, свађом са другим уметницима, након чега одлази у Москву да би радио у [[Москва|Москви]] као сценограф у позоришту и подучавао ратну сирочад. Напокон, [[1922]]. године Шагал, Бела и његова ћерка Ида емигрирају из [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. У Русији је био осам година..
 
Године [[1923]]. Шагал добија наруџбину од [[Француска|француског]] трговца уметничким делима Амбросеа Воларда да илуструје [[Русија|руски]] класични роман, [[Николај Гогољ|Гогољеве]] ''Мртве душе''. Шагалови налазе дом у [[Француска|Француској]] и Марк постиже нову славу као илустратор у [[гваш|гвашу]]у и [[бакропис|бакропису]]у. Истовремено наставља и своју сликарску каријеру. Следеће године биће му веома успешне и срећне, испуњене радом и путовањима, али од тридесетих година све се мења успоном [[Фашизам|фашизма]], што се одразило у Шагаловим суморним делима.
 
Године [[1937]]. Шагал добија [[Француска|француско]] држављанство – која бива поништено почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]], када [[Француска]], поражена од стране [[Немачка|Немачке]], бива подељена између [[Нацизам|нациста]] и колаборацијских власти. Шагал касно схвата свој положај као [[Јевреји|ЈеврејЈевреја]]а и као уметника којег су [[Нацизам|нацисти]] прогласили изопаченим. Бива ухапшен, али срећом врло брзо пуштен захваљујући америчком посредовању па током рата бежи у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].
 
У Америци његова жена Бела се разболева и убрзо умире. Шагал је неутешан. [[1944]]. после неколико година остварује нову везу са [[Енглеска|Енглескињом]] Вирџинијом Хагард која је трајала до [[1952]]. У међувремену се [[1948]]. вратио у [[Француска|Француску]], и заувек се настанио на југу земље. Касније се жени са Валентином Бродски и са њом остаје до краја живота.
 
Током свог живота Шагал се опробао на свим сликарским материјалима. Израђивао је таписерије, [[уметничка графика|графике]], [[мозаик|мозаике]]е, [[витраж|витраже]]е, [[скулптура|скулптуре]] и [[Фреска|фреске]].
 
== Шагалова уметност ==
Ред 71:
* ''Зелени виолиниста'', [[1923]] — [[1924]],
* ''Жена Акробата'', [[1930]], Париз, (Национални музеј модерне уметности)
* ''La Mariée'' (''Невеста''), [[1950]].
* ''Љубавници изнад црвеног неба'', [[1950]]
* ''Мојсије прима десет божијих закона'', [[1950]] — [[1952]]