Сима Марковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 46:
Током тридесетих година објавио је већи број дужих чланака или књига као што су: „[[Алберт Ајнштајн|Ајнштајнова]] теорија релативитета“ ([[1929]]), „Комунизам у Југославији“ (на немачком), „Сељачко питање и аграрна криза“ ([[1932]]), „О покрету за реформу математичке наставе“ (1932), „Основни појмови политичке економије“ ([[1933]]), „Критички осврти I и II“ (1934, под псеудонимом др Василије Бунић), „Принцип каузалитета и модерна физика“ ([[1935]]) и „Прилози дијалектичко-материјалистичкој критици Кантове филозофије“ ([[1936]]).
 
После спектакуларног бекства из [[Босна|Босне]], у коју је био протеран, Сима Марковић је преко [[Беч]]а, где се задржао једно време, заједно са супругом Браниславом, емигрирао у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. У Москви се запослио [[1. новембар|1. новембра]] [[1935]]. као научни сарадник Филозофског института Академије наука СССР-аСовјетског Савеза. Током [[1936]]. припремио је за штампу научни рад „Дијалектички материјализам и савремена физика“.
 
На Седмом конгресу Коминтерне, септембра [[1935]]. године, поново је примљен у Партију.
Ред 52:
Сима Марковић је ухапшен [[20. јул]]а [[1938]]. године под оптужбом да је припадао „Десно-троцкистичкој терористичкој организацији“ и да је сарађивао са енглеском обавештајном службом. Осуђен је на смрт стрељањем и истог дана стрељан, [[19. април]]а [[1939]]. и затим сахрањен на Донском гробљу.
 
Одлуком Врховног суда СССР-аСовјетског Савеза рехабилитован је [[10. јун]]а [[1958]]. године.
 
== Литература ==