Курска превлака — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
Превлаку су у [[13. вијек]]у заузели [[Тевтонски ред|Тевтонски витезови]], на њој саградивши следеће дворце — [[Клаипеда|Мемел]] ([[1252]]), [[Гурјевск|Нојхаузен]] ([[1283]]) и [[Рибачи|Розитен]] ([[1372]]). Сјеча стабала због претјеране испаше и градње бродова за опсаду [[Калињинград|Кенигсберга]] довела је до тога са су се у [[18. вијек]]у [[дина (рељеф)|дине]] прошириле по читавој превлаци прекривши читава села. [[1825]]. године започело је систематско пошумљавање превлаке. До [[20. вијек]]а већина становништва је живјела од рибарства.
 
Курску превлаку је насељавало балтичко племе [[Курони|Курона]]. На југу су мањину чинили [[Немци|Нијемци]], а на сјеверу [[Литванци]]. До [[20. вијек]]а већина Куронаца се [[Асимилација|асимилирала]], тако да је превлака у потпуности била насељена Нијемцима. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] подручје превлаке је припало [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]], а њемачко становништво је протјерано. Након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]], на превлаци се развила [[Туризам|туристичка]] дјелатност. Нијемци који су већином потомци некадашњих становника превлаке су најбројнији туристи, посебно у [[Нида|Ниди]], јер њемачким туриситма нису потребне визе за улазак у Литванију.
 
== Заштита околиша ==
* [http://whc.unesco.org/sites/994.htm Службена страница Куронијске превлаке на попису УНЕСКО-ве свјетске баштине]
* [http://www.zin.ru/rybachy/ Рибачи — биолошка постаја Руске академије наука]
== References ==
<references />
 
[[Категорија:Географија Русије]]
[[Категорија:Светска баштина у Русији]]
[[Категорија:Светска баштина у Литванији]]
== References ==
<references />
 
 
{{Link GA|eo}}
1.572.075

измена