'''Босфорско краљевство''' или ''Краљевство Кимеријског Босфора'' била је [[Антика|античка]] држава смештена на источном делу [[Крим]]а и [[Таман (полуострво)|полуострву Таман]], односно на обалама данашњег [[Керчки теснацпролаз|Керчког теснаца]].
Настала је постепеним уједињавањем [[Стараантичка Грчка|грчких]] колонија које су на северним обалама [[Црно море|Црног мора]] постојале од [[7. век п. н. е.|7. века п. н. е.]], односно мешањем грчких колониста и њихових потомака са [[Скити|скитским]] и [[Сармати|сарматским]] аутохтоним становништвом. Тим је подручјем средином [[5. век п. н. е.|5. века п. н. е.]] завладала династија Спартокида која ће створити богату државу, чија је привреда била темељена на трговини житом, златом и робовима. Године [[110. п. н. е.]] је тим подручјем завладао [[ПонтскоПонтска краљевствокраљевина|Понтски]] краљ Митридат, да би након [[8. п. н. е.]] власт поновно преузели домаћи владари, иако је Босфорско краљевство тада постало [[Вазал|вазална држава]] [[Римско царство|Римског царства]]. Као такво је нестало у [[Велика сеоба народа|Великој сеоби народа]], највероватније уништено од стране [[Хуни|Хуна]] или [[Алани|Алана]].
Иако о њему није постојало много података, те иако није имало непосредан ефект на најпознатије личности и догађаје старог века, Босфорско краљевство изазива велико занимање историчара и археолога. То је пре свега због чињенице да је представљала прву [[хеленизамхеленистичка ера|хеленистичку]] државу, односно покушај да се грчка култура и технологија споје с не-грчким обичајима и политичким системом. Осим тога, босфорски краљеви су иза себе оставили читав низ вредних артефаката, од кованица до раскошних гробница у [[курган (Русија)|курганима]]има који су се интензивно почели откривати и проучавати након пропасти [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]].
