IP адреса — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.92.126.96 (разговор) на последњу измену корисника Stefan.99 |
|||
Ред 35:
Концепт подмреже је уведен због следећих захтева. Замислите једну велику мрежу која укључује један или више -{WAN}--ова и велики број тачака, од којих се свака састоји од великог броја -{[[LAN]]}--ова. Желели бисмо да дозволимо самовољну сложеност међуповезаних -{[[LAN]]}- структура унутар једне организације док изолујемо целокупан интернет против експлозивног раста мрежних бројева и комплексности рутирања. Један од начина да се превазиђе овај проблем је да се додели један број за све -{LAN}--ове у једној тачки који би поједноставио адресирање и рутирање. Да би се дозволило рутерима у оквиру једне тачке да функционишу како треба, сваком -{LAN}--у се додељује број подмреже. Део адресе резервисан за хостове бива подељен на број подмреже и број хостова да би се прилагодио овом новом начину адресирања.
[[Слика:Maska podmreze.jpg|Маска подмреже|frame|десно]]
Унутар подељене мреже, локални рутери морају рутовати по бази проширеног мрежног броја који се састоји од мрежног дела -{IP}--{}- адресе и броја подмреже. Да би се одредила позиција битова у оваквом проширеном мрежном броју користи се маска подмреже. Коришћење маске подмреже помаже хосту да утврди да ли је одлазећи датаграм намењен хосту на истом -{LAN}--у (шаље директно) или на другом -{LAN}--у (шаље датаграм рутеру). Усвојено је да се неки други начини (нпр. мануелна конфигурација) користе да би се маска подмреже направила и да би била позната локалним рутерима. Слика 1.1 показује принцип прављења подмреже и маске подмреже. Ефекат маске подмреже јесте да обрише поделу између поља са хостовима која се односе на стварни хост на подмрежи. Оно што остаје су број мреже и број подмреже. Слика 1.2 показује пример коришћења подмрежавања. Слика приказује локални комплекс који се састоји од три -{LAN}--а и два рутера. Остатак Интернета овај комплекс види само као мрежу класе -{B}- са мрежном адресом -{140.25.x.x}-, где су лева два октета број мреже, а десна два број хоста. Рутер који дели мрежу на подмреже је конфигурисан маском подмреже која има вредност 255.255.255.0. На пример, ако датаграм са одредишном адресом 140.25.2.1 стигне у рутер -{Y}- са остатка Интернета, рутер користи маску подмреже да би утврдио да се ова адреса односи на подмрежу 1 и онда прослеђује датаграм том -{LAN}--у где нови рутер мора да утврди ком хосту са тог -{LAN}--а је намењен пакет. Када је утврдио коме је намењен пакет, рутер коначно прослеђује пакет хосту.▼
[[Слика:Koriscenje podmreze.jpg]]
▲Унутар подељене мреже, локални рутери морају рутовати по бази проширеног мрежног броја који се састоји од мрежног дела -{IP}--{}- адресе и броја подмреже. Да би се одредила позиција битова у оваквом проширеном мрежном броју користи се маска подмреже. Коришћење маске подмреже помаже хосту да утврди да ли је одлазећи датаграм намењен хосту на истом -{LAN}--у (шаље директно) или на другом -{LAN}--у (шаље датаграм рутеру). Усвојено је да се неки други начини (нпр. мануелна конфигурација) користе да би се маска подмреже направила и да би била позната локалним рутерима. Слика 1.1 показује принцип прављења подмреже и маске подмреже. Ефекат маске подмреже јесте да обрише поделу између поља са хостовима која се односе на стварни хост на подмрежи. Оно што остаје су број мреже и број подмреже. Слика 1.2 показује пример коришћења подмрежавања. Слика приказује локални комплекс који се састоји од три -{LAN}--а и два рутера. Остатак Интернета овај комплекс види само као мрежу класе -{B}- са мрежном адресом -{140.25.x.x}-, где су лева два октета број мреже, а десна два број хоста. Рутер који дели мрежу на подмреже је конфигурисан маском подмреже која има вредност 255.255.255.0. На пример, ако датаграм са одредишном адресом 140.25.2.1 стигне у рутер -{Y}- са остатка Интернета, рутер користи маску подмреже да би утврдио да се ова адреса односи на подмрежу 1 и онда прослеђује датаграм том -{LAN}--у где нови рутер мора да утврди ком хосту са тог -{LAN}--а је намењен пакет. Када је утврдио коме је намењен пакет,
Пример коришћења подмреже - Слика 1.2
Ред 47:
-{IPv4}- је тренутни стандард за ИП адресирање на Интернету. Интернет Протокол верзија 4 (-{IPv4}-) дефинисана у [http://tools.ietf.org/html/rfc791 -{RFC}--у 791] Септембра 1981. Интернет протокол (-{IP}-) је део -{TCP/IP}- пакета и протокол је који се најшире користи.
=== Адресирање ===
У овој верзији ИП адреса се састоји од 32 [[Бит (рачунарство)|бит]]а, односно 4 [[бајт|бајта]], што чини теоретски 4.294.967.296 (преко 4 милијарде) јединствених адреса домаћинских интерфејса. У пракси, постоји недовољно слободних ИП адреса, тако да постоји притисак да се прошири распон адреса преко верзије 6 ИП адресе (видети доле).
Линија 65 ⟶ 64:
Нека места [[приватна ИП адреса|приватних ИП адреса]] су додељена преко -{RFC}- 1918. То значи да су адресе доступне за било коју употребу од стране било кога и стога исте -{RFC}- 1918 ИП адресе могу да се поново користе. Међутим, оне не могу да учествују у интернет саобраћају (као полазна, ни као одредишна адреса), па се широко користе због недостатка адреса које могу да се региструју. Превођење мрежних адреса (-{Network address translation}-, скраћено -{[[Пресликавање мрежне адресе|NAT]]}-) треба да повеже те мреже на интернет.
Док се пуно мера почело предузимати како би се сачувао број ограниченог постојећег простора за -{IPv4}- адресе (као на пример коришћењем -{NAT}--а или [[приватна ИП адреса|приватних ИП адреса]]), број 32-битних ИП адреса није довољан због пораст интернета. Због овога, постоји генерални консензус да ће се интернет 128-битна -{[[IPv6]]}- шема за адресирање усвојити кроз наредних 5 до 15 година.
== Верзија 6 ИП адресе ==
| |||