Историјски музеј Србије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 4:
|име = Историјски музеј Србије
|оригинално_име =
|слика =
|наслов = Зграда Историјског музеја Србије
|држава = {{застава|Србија}}
Ред 14:
|оснивање = [[1963.]]
|затварање =
|колекција = Оружје и војна опрема <br /> Униформе <br /> Карте <br /> Заставе <br /> Знамења <br /> Реалије <br /> Привредно-техничка <br /> Печати <br /> Плакати <br /> Археолошка <br /> Нумизматичка <br /> Етнографска <br /> Ликовна <br /> Копија фресака и икона <br /> Примењена <br /> Архивска грађа <br /> Стара и ретка књига <br /> Рукописи <br /> Фотографије <br /> Разгледнице <br /> Сакрална
|број предмета =
|површина =
|посетиоци =
|директор = Мирослав Живковић
|председник =
|кустос =
|превоз =
|мрежа =
|веб = www.imus.org.rs
|адреса = Трг Николе Пашића 11 <br /> Ђуре Јакшића 9
}}
Ред 46:
== Музеј данас ==
=== Изложбени простор Историјског музеја Србије ===
У изложбеном простору Историјског музеја Србије на Тргу Николе Пашића бр. 11 се организују повремене тематске изложбе, као и гостујуће изложбе других музеја и сродних институција.
У протеклом периоду су се, посетама и публицитетом, пре свих издвојиле изложбе:
''“Медиала- тренутак садашњи”'' ([[2006]]), ''“Учинимо историју видљивом”'' ([[2008]]), ''“Убиство владара – О феномену политичког убиства у Србији у 19. и првој половини 20. века”'' ([[2008]]), ''“Сеоба моје душе”'' ([[2009]]), ''“Бити лепа. Фотографије и самопрезентације: слике жене у Србији (1918–1940)”'' ([[2011]]), ''“Повеље и дипломе од 17. до 20. века”'' (2011), ''“Кад оружје утихне... Оружје и војна опрема из Збирке Историјског музеја Србије”'' ([[2012]]), ''“Карађорђевићи и Обреновићи у збиркама Историјског музеја Србије”'' ([[2013]]), ''“Имагинарни Балкан. Идентитети и сећање у дугом 19. веку”'' (2013) и ''“Дунавски аласи”'' ([[2014]]).
У последњој деценији Музеј је приређивао или био домаћин многим иностраним ликовним изложбама: ''“Савремена египатска скулптура”'' (2009), ''“Нова слика: Савремено кинеско сликарство тушем”'' (2009) и ''“Савремено словачко сликарство”'' (2010).
Поред поменутих, Музеј је у последњој деценији реализовао и значајне поставке у Галерији [[САНУ]] ''“Службено одело у Србији у 19. и 20. веку”'' ([[2002]]), ''“Први српски устанак и обнова српске државе”'' ([[2004]]) и ''“Икона – српска духовна и историјска слика”'' (2011) и у Галерији Дома Војске ''“Милунка Савић – хероина Великог рата”'' (2013).
Пре добијања простора на Тргу Николе Пашића 2005. године, Музеј је своје изложбе приређивао у Конаку кнеза Милоша и у другим институцијама: ''“Животни пут Васе Пелагића”'' ([[1970]]), ''“Народни устанак у Србији 1804.”'' ([[1972]]), ''“Заробљенички и концентрациони логори – насиље и отпор”'' ([[1977]]), ''“Драгојло Дудић – животни пут једног сељака, књижевника и револуционара”'' (1977), ''“Занати на тлу Србије”'' ([[1978]]), ''“Излози српског ученог друштва”'' ([[1979]]), ''“Оружје и опрема средњовековног ратника у Србији”'' ([[1981]]), ''“Графика 19. века као историјски извор”'' ([[1986]]), ''“Обреновићи из заоставштине”'' ([[1996]]) и ''“Р. А. Рајс – сведок истине о Србији 1914–1918.”'' ([[1997]]).
=== Галерија изложбени простор ===
<center><gallery>
Слика: Istorijski muzej Srbije-postavka 1.JPG
Слика: Istorijski muzej Srbije-postavka 2.JPG
Слика:
Слика:
Слика:
Слика:
Слика:
Слика:
</gallery></center>
=== Пратећи садржаји ===
Поред изложбеног простора на тргу Николе Пашића, музејска сувенирница се налази и у Конаку кнеза Милоша, где посетиоци могу да набаве публикације у издању Музеја и разноврсне сувенире. На обе локације се повремено организују и пратећи садржаји у виду концерата, промоција књига, предавања и слично.
== Музејски депаданс ==
У саставу Историјског музеја Србије налази се и Конак кнеза Милоша у Топчидеру.
=== Конак кнеза Милоша у Топчидеру ===
Конак кнеза Милоша Обреновића (1815–39, 1858–60) је подигнут 1831. године, након што је Србија добила аутономни статус у оквиру Османског царства, а кнез Милош наследно кнежевско достојанство. Зграда је изграђена у стилу уобичајеном за репрезентативне османске резиденције. Конак је био летња резиденција кнеза Милоша и његово омиљено место боравка.
У њему је и умро 1860. године.
У Конаку кнеза Милоша у Топчидеру априла 2013. године је отворена нова стална поставка.
У приземљу посетиоци могу да виде шест амбијенталних излагачких целина у оквиру поставке под називом „Живот у Србији у 19. веку“, које приказују промене у начину живота у Србији у 19. веку. Делимично су реконструисани амбијенти грађанске куће оријенталног и европског стила, приказане су разлике између сеоског и градског домаћинства кроз културу исхране, затим интимни свет појединца, формирање јавног простора и путовања.
У приземљу је такође дат осврт на Топчидер, тадашњу периферију Београда, где је кнез Милош 1831. године подигао ово здање, и његову нераскидиву повезаност са породицом Обреновић.
Својом структуром, неокласицистичким елементима на фасадама и унутрашњом декорацијом, грађевина спада у репрезентативне резиденције какве су се у то време подизале широм Османског царства. Типично за богате приватне резиденције, и Конак кнеза Милоша је главном фасадом окренут ка врту, тј. Топчидерском парку, који у другој половини 19. века постаје омиљено београдско излетиште.
Поставка у просторијама на спрату под називом „Милош Обреновић – династија, историја, мит“ је посвећена творцу модерне српске државе кнезу Милошу, његовим заслугама за ослобођење од османске власти, као и значају који су његови наследници, све до силаска династије Обреновић са политичке сцене 1903. године, имали у српској историји 19. века: остваривање пуне независности, изградња модерних политичких и друштвених институција, успон просвете, културе и науке, као и привредног и друштвеног живота.
| |||