Анаксагора — разлика између измена

 

За њега се каже да је он први човек који је филозофију донео у [[Атина|Атину]], која касније, постепено постаје средиште филозофског проучавања (види [[Милет]], [[Елеја]] и [[Јонија]]). Када се Анаксагора [[464. п. н. е.]] населио у Атину, имао је 36 година исто колико и његов пријатељ [[Перикле]], чији је он присан пријатељ, учитељ и саветник преко тридесет година био.

Своју филозофију је изложио у једној књизи од које су остали само фрагменти, за чије је очување заслужан [[Симпликије]] (VI вијек)

 

 

== Биографија ==

Анаксагора, последњи велики представник јонске космологије, родио се у Клазомени између год. 500. и 497. [[Аристотел]] каже за њега да је годинама био старији, а делима млађи од [[Емпедокле|Емпедокла]]. Као његов непосредан учитељ долазио би у обзир питагоровац [[Хермотим из Клазомена]]. Око [[464. п. н. е.]] он се преселио у Атину, која је после победе над Персијанцима постала не само политичко средиште него и духовно огњиште свега хеленскога света. Његов долазак у тај град има по својим последицама много већи значај него [[Питагора|Питагорино]] пресељење у [[Кротон]] или [[Ксенофан]]ово у Елеју: он није имао само у томе што је под његовим утицајем и атинска филозофска мисао замахнула својим крилима него и у томе што је својом теоријом ума извршио јак утицај на државника [[Перикле|Перикла]], као и на друге Атињане, нарочито на трагичара [[Еурипид]]а. Ако је напредна [[Атина]] и дала земљишта Клазомењанинову семену, ипак је он од Периклових противника оптужен за безбожништво, али му је Перикле помогао да се спасе из опасности, те се он, после тридесетогодишњег боравка у Атини, склонио у Лампсак, где је после две године и умро, око 428. године, па је ту и сахрањен.

 

Написао је у прози спис о природи, од кога су сачувана само двадесет и два одломка.

И Анаксагора сматра да је промена у ствари спајање и раздвајање првобитних материја, које он зове „ствари“ (χρήματα) или „семена“ (σπέρματα). При конструисању материје као панспермије (Arist. De gen. et corr. 314 a 28) он је зацело имао на уму слику панспермије или панкарпије, тј. жртве у свима плодовима која се готовила ο извесним празницима. Његове семенке састављене су од веома много ситних, чулима неопажљивих, истоврсних честица, које свагда имају исти квалитет, на пример: кад се честице злата спајају или раздвајају, оне опет остају злато, честице меса опет месо, итд.; и зато их [[Аристотел]] зове (τά όμοιομερή), тј. материјама којима су честице сличне, а доцније су добиле име (όμοιομέρεαι). Таквих хомеомерија има неограничено много, различите су по облику, боји и укусу, а по трајању вечне и непроменљиве. Испрва су све семенке биле заједно, помешане; а кад су се разделиле на мање хрпе, постали су поједини предмети, и они су добили име и особину по оној семенци које у њима има највише.