Фулхенсио Батиста — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 37:
Батиста је брзо напредовао у војничкој каријери и достигао чин наредника. Први пут је запажен у јавности приликом „Наредничке побуне“ 1933. године, када се наметнуо као њен вођа. У тој побуни младих подофицира, уз подршку америчког председника [[Френклин Делано Рузвелт|Рузвелта]], оборен је репресивни режим генерала Мачада. Батиста је тада постао начелник генералштаба кубанске војске. Године 1934. обара председника Сан Мартина. У периоду од 1933. до 1940. године имао је велики утицај, управљајући државим пословима као сива еминенција марионетских председника. Тада је стекао снажну потпору оружаних снага, која ће му готово двадесет година касније помоћи да поново дође на власт.
 
Председник Републике Кубе постао је 10. октобра 1940. године, остваривши регуларну победупобедивши на изборима. Победу је остварио као кандидат Демократско-социјалистичке коалиције, уз подршку комуниста, који су на Куби имали своју партију још од 1926. године. За време првог председничког мандата, Батиста се показао као ефикасан лидер са добрим резултатима у економској политици. Такође, формално је увео Кубу у Други светски рат на страни савезника; ипак, Куба до краја рата није узела учешће у оружаним сукобима. Пре него што је постао председник, Батиста је иницирао доношење новог устава 1940. године, по угледу на устав [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]]. Њиме је Куба уређена као председничка република с дводомним Конгресом и Саветом министара потчињеним председнику.
 
Након истека мандата 1944. године, Батиста по уставу није има право да се кандидује за други узастопни мандат, па је пустиоподржао кандидатуру свог премијера Карлоса Заиаса. Како је Заиас доживео пораз од Батистиног политичког противника [[Рамон Грау|Рамона Грауа]], Батиста је напустио Кубу и отишао у [[Мајами]], [[Флорида]], САД, где је купио кућу и водио угодан живот. Након револуције 1959. године, Мајами ће постати стециште Батистиних присталица који су били изложени прогону на Куби. На месту шефа државе наследио га је политички противник [[Рамон Грау]]. Међутим, чак и тада је наставио да се меша у политички живот Кубе, нарочито након 1948. године, када је у одсуству изабран за сенатора. Убрзо се вратио у земљу и основао конзервативну Партију уједињене акције, (каснијекоја Партијаје 1950. године преименована у Партију прогресивне акције).
 
Ипак, своје диктаторске амбиције Фулгенсио Батиста је отворено показао тек 1952. године, када је одлучио да се по други кандидује на председничким изборима, рачунајући на релативно велику популарност коју је стекао за време свог првогпретходног мандата. Међутим, када му је постало јасно да ће изгубити, решио је да преокрене ствари у своју корист и предупреди победу Ортодоксне партије. У јеку изборне кампање, 10. марта 1952. године, у поноћ, у пратњи својих наоружаних присталица, ушао је у гарнизон „Колумбија“ у Хавани и саопштио да је војска преузела власт. Уз то, војска је заузела зграду градске радио-станице и главну железничку станицу. Председник [[Карлос Прио]] је покушао да пружи отпор, али је на крају морао да затражи азил у мексичкој амбасади. Батиста је овакав потез оправдавао тврдњом да Прио планирао да изведе свој пуч и остане на власти. Већина латиноамеричких држава убрзо је признала Батистин режим, а 27. маја исте године то су учиниле и Сједињене Америчке Државе. Фулгенсио Батиста је тада засео у столицу власти, где ће остати све до краја 1958. године. У међувремену се окружио саборцима и пријатељима из времена „Наредничке побуне“, које је распореди на највише позиције у државним и војним структурама.
 
=== Кубанска револуција ===