Тин Ујевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
|||
Ред 28:
У годинама пред Први светски рат млади Ујевић је био и политички врло активан у редовима револуционарне омладине, која је у то време била изразито југословенски оријентисана. Зато су Ујевићеве литературне преокупације у том времену носиле у себи печат његовог прогресивног национализма, чији је израз, поред осталог, било и његово студирање у Београду.
Ујевић се, након правашке хрватске фазе, загрејао уочи Првог светског рата за југословенску идеологију која је онда доминирала у круговима бунтовне младежи. Но, у току самога рата, који је провео у Француској, Ујевић доживљава неку врсту слома, узрокованог највероватније несрећом у љубави (тој је теми цео живот приступао трубадурски идеализовано) помешаном с нервном пренапрегнутошћу и халуцинаторним стањима. Одриче се политичке активности и уопште било какавих друштвених и националних акција, те опоравак тражи у источњачкој филозофији - пре свега у монизму Упанишада и ведантинском поимању универзума као недељиве одуховљене целине; схватање блиско америчком песнику [[Волт Витмен|Волту Витмену]], којег је Ујевић преводио и који је, уз француске симболисте као што су Нервал, [[Шарл Бодлер]] и [[Артур Рембо]], на њега извршио снажнан утицај, понајвише у подручју пантеистичке духовности и слављења екстатичког јединства са космосом. Између два рата Ујевић боемски живи у
Међутим, ужас Првог светског рата, горка „сазнања о интригама политичке емиграције у [[Лондон]]у и
''С раном у том срцу, тамну и дубоку,''
Ред 89:
* ''[[s:Колајна|Колајна]]'' ([[1926]]),
* ''Два главна богумила'' ([[1931]]),
* ''Недјеља малољетних'' (
* ''Ауто на корзу'' (
* ''Ојађено звоно'' ([[1936]]),
* ''Људи за вратима гостионице'' ([[1938]]),
* ''Скалпел каоса'' (
* ''Жедан камен на студенцу'' ([[1954]]).
|