Стари завет — разлика између измена

м (Разне исправке)
[[Датотека:God2-Sistine Chapel.png|десно|мини|[[Бог]] ствара [[човек]]а]]
 
Књига постања почиње описом стварања света “''У почетку створи Бог небо и земљу''” (1. Мој.1;1). Бог је створио свет ни из чега, јер пре стварања света ничега није било осим Бога, који је вечан. Име првог човека беше [[Адам и Ева|Адам]] (што значи од земље начињен). Затим је од ребра Адамовог створена и прва жена [[ЕваАдам (вишезначнаи одредница)Ева|Ева]] (мати свих људи). Први људи су живели са Богом у рајском врту [[Еденски врт|Еден]], у изобиљу, [[љубав]]и и доброти. Хранили су се плодовима дрвећа које је расло у [[Рај]]у, и кога је било у изобиљу. Најважније од свих било је [[награда Дрво живота|дрво живота]], чији су их плодови чували од болести и [[смрт]]и. Одмах поред дрвета живота расло је [[дрво познања добра и зла]]. Бог им је строго забранио да једу плодове овога дрвета.
 
Пошто је [[ђаво]] завидео људима на њиховој срећи одлучио је да их наведе на [[грех]] и тако одвоји од Бога. Он уђе у змију, и послуживши се лукавством убеди Еву да проба плод са дрвета познања добра и зла. Затим она послужи Адама, те и он поједе забрањени плод. То је био [[Првородни грех|први људски грех]], којим су погазили заповест, и изазвали Божју казну, [[протеривање из Раја]]. Бог још прокле Еву да ће с муком рађати децу. Адаму Бог рече: “''Са знојем лица својега јешћеш хлеб, докле, се не вратиш у земљу из које си узет; јер си прах и у прах ћеш се вратити''” (1 Мој. 3,19). Адам и Ева су имали два сина један је био [[ратар]] и звао [[Каин и Авељ|Каин]], а други је био [[овчар (занимање)|пастир]] и звао се [[Каин и Авељ|Авељ]]. Каин је био лош и неправедан, док је Авељ био добар и праведан. Једнога дана Каин уби брата Авеља. Овим се настави ширење греха међу људима. Адам и Ева тако изгубише оба сина, да би их утешио Бог им даде трећег сина, [[Сет (Библија)|Сета]], који је био добар као Авељ. После њега имали су још много деце. Ситови потомци су били добри, али су се намножили и Каинови потомци који су били рђави. И рђави искварише добре.
Људи су бивали све гори и гори, и одлучи Бог да пусти [[мит о потопу|потоп]] на земљу и тако подави све живо на њој. Своју намеру је саопштио побожном [[Ноје|Ноју]], на кога се смиловао. Тада рече Бог Ноју да сагради дрвени брод, познат као [[Нојева барка]], и да на њега, поред своје жене и деце укрца од сваке врсте [[животиње|животиња]] по пар, и да спреми довољно хране за све. Потом Бог пусти велику воду те се подави све живо на земљи изузев онога што се укрца на [[Нојева барка|Нојеву барку]]. После потопа, када се вода повукла, искрца се Ноје на земљу, и принесе Богу жртву, из захвалности на доброти коју му је Бог указао. Тада Бог обећа да неће више правити потоп. Нојево потомство се множило, и настало је много народа који се раширише по читавој земљи. Но, како је време пролазило људи су поново бивали све гори и гори.
 
Клањали су се разним лажним боговима и заборавили на једног Бога. Али у мору незнабожаца живео је и побожни [[Аврам|Авраам]] (такође [[Аврам|Абрахам]], [[Аврам|Ибрахим]]) који је сачувао веру у једнога Бога. Да би се сачувала вера Бог одлучи да Авраама одвоји од његове средине, која беше незнабожачка. Бог се јави Авраму и рече му: “''иди из земље своје и од рода својега и из дома оца својега у земљу коју ћу ти ја показати. И учинићу од тебе велик народ и благословићу те''” (1 Мој 12;1,2). Абрахам је пошао на пут са својом женом Саром и синовцем [[Лот (Библија)|Лот]]ом. Настанио се у земљи Ханану, која беше плодна и лепа. Пошто је Бог волео Аврама подарио му је сина, [[Исак]]а. Исак је имао сина [[Јаков]]а. Јаков је имао дванаест синова, од којих је касније настало [[дванаест племена Израела|дванаест племена израиљских]]. Јосифа, једног од синова Јаковљевих браћа су из зависти и мржње продала у [[Египат]], али он би спасен од Бога.
 
=== Књига Изласка ===
=== Пророци ===
{{Main|Невиим}}
Осим Мојсија Јевреје су кроз цео Старозаветни период и други [[пророци]] учили закону Божјем. Најпознатији цареви су: [[Давид (име)|Давид]] и [[Соломон]], [[Илија]], [[Исаија]], [[Јеремија]], [[Језекиљ (пророк)|Језекиљ]], [[Данило (пророк)|Данило]], [[Амос]], [[Пророк Осија|Осија]] и [[Малахија]]. Пророци су били побожни људи, које је Бог бирао да би преко њих јављао људима своју вољу. Они су опомињали цареве и народ да се поправе и покају за своје грехе, и говорили им каква ће их казна стићи ако их не послушају. Нису се бојали да кажу истину у очи и самим злим царевима, као и другим људима и због тога су често страдали, били гоњени, мучени и убијани. Сви су се они трудили да олакшају народу живот под многим недаћама, тешећи га, одржавајући у њему веру у долазак Спаситеља света (којег су хришћани касније препознали у [[Исус]]у [[Христос|Христу]]).
 
== Однос Старог и Новог завета ==