Ема Голдман — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 29:
Њен отац није делио такву визију њене будућности, већ је био одлучан да је младу уда и да је присили да води конвенционалан живот. Његови напори да јој, са петнаест година, осигура веридбу, убрзали су њен бег од куће. Она и њена старија сестра из [[Русија|Русије]] беже у [[Сједињене Америчке Државе|Америку]]. Пуна оптимизма Ема Голдман долази у нову земљу, за коју је веровала да ће јој омогућити бег од традиционалних препрека женској слободи, тако јаких у стварном свету. Године [[1885]]. заједно са рођацима, насељава се у јеврејском гету у [[Рочестер (Њујорк)|Рочестеру]], у држави [[Њујорк]]. Нажалост, открила је да се породични живот у јеврејском гету [[Рочестер (Њујорк)|Рочестера]] и мукотрпан рад у фабрици текстила не разликују битно од оног што је оставила за собом у Русији. Тражећи нову слободу интимног живота у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]], Ема Голдман се убрзо заљубљује у фабричког радника и одлучује да се уда за њега.
 
Године [[1886]]. један шокантан политички догађај мења јој живот. Да би се супротставили бруталном гушењу штрајка у фирми МекКормикМакормик Харвестер, раднички и радикални активисти одржавају масовни митинг на тргу [[Хајмаркет]] у [[Чикаго|Чикагу]]. Експлодирала је бомба, која је усмртила седам полицајаца и ранила многе демонстранте у гужви. За тај инцидент је оптужено осам [[анархизам|анархиста]], седам на смрт вешањем и један на петнаест година затвора. Иако су докази на суђењу били неодрживи и непотпуни, четворица оптужених су погубљени (остали су помиловани неколико година касније). Када је сазнала за политичко суђење и уверења анархиста, одмах је препознала сличности између њихових идеја и идеја руских популиста. Почела је да чита све што је о [[анархизам|анархизму]] могла пронаћи. Свесно је одлучила да свој живот посвети идеалима анархизма, како би доказала да порука мученика са трга Хајмаркет није умрла заједно са њима.
 
Како се кристалишу њене политичке идеје, тако наступају промене и у њеном приватном животу. Прихвативши стигме развода, Ема Голдман напушта мужа и креће у нови живот, најпре у [[Њу Хејвен]], а потом у град Њујорк. Годину дана касније, живи у комуни са осталим руским анархистима, међу којима је и њена прва велика љубав и доживотни сапутник, [[Александар Беркман]]. Двадесетогодишња идеалисткиња убрзо постаје истакнута чланица емигрантске анархистичке заједнице Њујорка.