Отворите главни мени

Промене

м
Разне исправке; козметичке измене
| опис_грба =
}}
'''Константин VII Порфирогенит''' ([[грчки језик|грчки]]:Κωνσταντίνος Ζ΄ Πορφυρογέννητος) ([[2. септембар]] [[905]] — [[9. новембар]] [[959]]). Византијски цар ([[913]] — 959913—959) и историчар. Аутор је четири историјска дјела: [[De administrando imperio|Спис о народима]], [[Спис о церемонијама]], [[Спис о темама]] и [[Живот Василијев]].
 
Византијски цар Константин VII Порфирогенит је рођен у [[Византијски Цариград|ЦариградЦариграду]]у. као једини син цара [[Лав VI Мудри|Лава VI Мудрог]] из његовог односа са Зојом Корбонопсином. До своје 10. године стајао је под регенством патријарха Николе Мистика, своје мајке и Романа Лакапина. Владао је самостално од [[954]]. године до своје смрти 959. године.
 
Његова владавина је са политичког аспекта безначајна, али зато његова научно литерарна делатност заузима једно од најистакнутијих места и у византијској културној историји.
Константин је имао смисла и љубави за науку и уметност. Цар је око себе окупио групу способних и образованих сарадника који су му помагали на спремању материјала, а суделовали су и у писању, тако је тешко одвојити шта је писао сам цар а шта сарадници.
Карактер дела овог круга је компилаторски али баш у томе је њихова вредност јер доносе вести старијих изгубљених извора.
[[Датотека:byz porf zlat.jpg|мини|лево|[[Константин Порфирогенит]] и [[Роман II]] на [[Византијско царство|византијском]] [[златник]]у ([[945]] — 959945—959)]]
Константинова дела су богата информацијама. Најзначајније његово дело је „''[[De administrando imperio]]''“ (О управљању царством) које има дидактички карактер и намењен је царевом сину, каснијем цару [[Роман II|Роману II]].
У том делу, Константин Порфирогенит даје податке о земљама и народима са којима је Византија долазила у додир, међу њима и Словенима.
1.506.851

измена