Франц Лист — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м flagicon |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 25:
Најстарији Листов предак који је остао познат био је његов чукундеда, Себастијан Лист, који је био један од хиљаду немачких [[кмет]]ова који су се селили унутар Аустријских царских територија (данашња [[доња Аустрија]] и [[Мађарска]]), у првој половини [[18. век]]а и који је умро [[1793|1793.]] године у селу Рајки, Грофовија Мошон, која је била део [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Угарске]].<ref>[[Алан Вокер|Вокер]], ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847'', стр. 33–34</ref> Листов деда је био надгледник на неколико [[Етерхази|Естерхазијевих]] имања и свирао је [[клавир]], [[виолина|виолину]] и [[оргуље]].<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847'', стр. 34</ref> Листова породица се расула по [[Аустрија|Аустрији]] и Мађарској и постепено је губила међусобни додир.<ref>Вокер, ''Франц Лист: Виртуозне године, 1811-1847'', стр. 35</ref>
Франц Лист се родио [[22. октобар|22. октобра]] [[1811|1811.]] године од родитеља Марије Ане Лагер и Адама Листа у селу [[Рајдинг]]у, Грофовији Шопрон. Његов отац користио је [[мађарски језик|мађарски]] само када би се као представник Естерхазија састајао са сељанима.<ref>Дејна Ендру Гули, ''Виртуозни Лист'', Нова гледишта у историји музике и критицизму, 13. део, Кембриџ, 2004, стр.138</ref> Листов отац свирао је клавир,
У [[Беч]]у, Лист је похађао часове клавира код [[Карл Черни|Карла Чернија]], који је и сам био Бетовенов и Хумелов ученик. Часове композиције узимао је код [[Антонио Салијери|Антонија Салијерија]], који је тада био музички управник бечког двора. Његов јавни наступ [[1. децембар|1. децембра]] [[1882|1882.]] године у Бечу на концерту у „Ландштендишер сали“ имао је велики успех. Поздрављан је од аустријских и мађарских аристократских кругова, а такође је и упознао Бетовена и [[Франц Шуберт|Шуберта]].<ref>По Листовом сведочењу, на другом концерту 13. априла 1823. године, Бетовен га је пољубио у чело, мада постоји могућност да се тај догађај збио неком другом приликом, ''Гроув музички лексикон''.</ref> У [[пролеће]] [[1823|1823.]] године, после године одсуства, Адам Лист је питао кнеза Естерхазија за додатне две. Тада је изашао из службе. После једног месеца проведеног у Мађарској, породица се поново вратила у Беч.
Ред 62:
Наредне године, Лист је одговорио на дугогодишње позиве руске Велике војвоткиње Марије Павловне да се насели у [[Вајмар]]у, где је обављао функцију капелмајстора од 1842. до [[1861|1861.]] Током овог периода био је [[диригент]] на концертима и специјалним дешавањима. Давао је часове великом броју пијаниста, укључујући и великог виртуоза Ханса фон Билова, који се оженио Листовом ћерком Козимом [[1857|1857.]] године (касније ће се она удати за [[Рихард Вагнер|Рихарда Вагнера]]). Писао је чланке у којима је хвалио Берлиоза и Вагнера. Коначно, Лист је имао времена да компонује. Током наредних 12 година прерадио је или написао она оркестарска и хорска дела по којима је остао упамћен као композитор. Својим напорима, успео је да издејствује извођење Вагнерове опере „Лоенгрин“ 1850, док је овај био у егзилу у Швајцарској.
Принцеза Каролина живела је са Листом током овог периода. Желела је да се уда за њега, али пошто је била претходно удата за руског официра принца Николаја (1812—1864), морала је да убеди [[Католичка црква|Римокатоличку цркву]] да је њен [[брак]] са њим био неважећи. После огромног напора и монструозно сложеног процеса била је успешна. Планирано је да се венчање обави 22. октобра
=== Лист у Риму ===
| |||