Уметност — разлика између измена

Жанр је скуп конвенција и стилова који се користе како би се постигла уметничка форма. На пример, сликање може бити [[мртва природа]], [[апстрактна уметност|апстрактно]], [[портрет]], или [[предео|пејзаж]], а такође може обрађивати историјске, социјалне или неке друге теме. У филму, жанр би био [[историјски фил]]м, [[комедија]], [[драма]], [[акција (жанр)|акциони филм]], итд. Границе између форме и жанра су веома нејасне. Тако на пример, постоји недоумица да ли су речи песме уметничка форма која није исто што и поезија, или је жанр поезије, или да ли је филм жанр фотографије или потпуно друга форма уметничког израза, различита од фотографије.

На Истоку, одбацивање иконографије у [[ислам]]ској уметности довело је до стављања нагласка на геометријским облицима, исламској [[kaligrafija|калиграфији]] и архитектури. На Далеком истоку, религија је такође доминирала у уметничким стиловима и формама. У уметности Индије и Тибета биле су посебно заступљене обојене скулптуре и плес са религиозним бојењем који је позајмљивао многе конвенције од скулптуре дајући светлост контрастним бојама стављајући нагласак на линију. Кинеска уметност се карактерише резбарењем у жаду, бронзи, лончарству (укључујући невероватну глинену војску [[Ратнициратници Сјенаод теракоте|ратника Сјена]] цара [[Ћин Ш’Ши хуангХуанг|Ћина]], поезији, калиграфији, музици, сликарству, драми, итд. Кинески стилови прилично варирају од периода до периода и традиционално се називају именом династије која је у то доба владала. Тако, на пример, сликарство [[Династија Танг|династије Танг]] је монохроматично и оскудно у украсу, са акцентом на идеализованим пејзажима, али сликарство [[Династија Минг|династије Минг]] је разноврсно, пуно боја, и концентрише се на причање прича путем сета композиције.

[[Просветитељство|Доба просвећености]] у 18. веку је донело представљање физичких и рационалних истина прецизног универзума, као и политичке и револуционарне визије пост-монархистичког света, као што је [[Вилијам Блејк|Блејков]] портрет Њутна као божанског геометра или [[Жак-Луј Давид|Давидово]] пропагандистичко сликарство. Ова стремљења су довела до романтичарског одбацивања свега рационалног и окретања ка људској емотивној страни и индивудуализму, по узору на [[Гете]]ове романе. Касни [[19. век]] је донео многобројне нове правце у уметности, као [[академизам]], [[симболизам]], [[импресионизам]], [[фовизам]] итд.