Секст Проперције — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 6:
О Проперцијевом животу познато нам је само оно што је он сам сматрао за потребно да каже о себи. Из његових песама закључујемо да се родио у [[Умбрија|умбријском]] граду Асизију (лат. Assisium), да је рано изгубио оца, да су његови рођаци у тзв. перузинском рату (40―41. п. н. е.) ратовали против [[Август|Октавијана]] на страни Луција Антонија, брата тријумвира [[Марко Антоније|Марка Антонија]], те да је стога породица настрадала приликом деобе земље Октавијановим ветеранима. Проперције је, ипак, био повезан с римским аристократским породицама, и то с оним које су касније, средином 1. века н. е., играле водећу улогу у сенатској опозицији против царске власти. Почетком двадесетих година п. н. е. Проперције се већ налазио у Риму, у кругу аристократске и књижевне омладине. Дружио се с [[Публије Овидије Назон|Овидијем]], с епским песником Понтиком и другим књижевницима блиским [[Меценат]]овом кругу. [[Квинт Хорације Флак|Хорације]], званично поклоник старе грчке лирике, као да није много марио за овог самопрокламованог посленика Филете и [[Калимах]]а, премда су Проперцијеве песме умногоме блиске [[Гај Валерије Катул|Катулу]] и [[Албију Тибулу|Тибулу]], [[Вергилије|Вергилију]] и самоме Хорацију.
Премда многи Проперцију савремени и каснији аутори узгред помињу песника, они нам ништа не откривају о њему, осим што се може закључити да је овај елегичар био релативно познат и цењен све до 4. века н. е. Античка биографија Проперцијева није нам сачувана, вероватно зато што његове елегије нису читане у школама. Живот у коме је љубав постепено уступала место величању Рима и Августа ― али никад потпуно ― откривају нам, дакле, само његове песме. Последња (IV, 11) потиче из [[16.
Ред 70:
Својеврсно пародирање Хорацијеве судбинске предодређености за писање поезије налазимо поново у елегији III, 3, која заједно с елегијом III, 1. представља програмску песму за трећу збирку. Ту Проперције на прилично бомбастичан и помало претенциозан начин понавља своју предодређеност да буде љубавни песник и Калимахов следбеник, а видљиво је и пародирање једне Хорацијеве песме (''Царм.'' III, 4) у којој овај песник, такође претенциозно, тврди за себе да је римски Алкеј.
Већ у 3. књизи, међутим, назире се долазак другог Августовог периода: око [[20.
:''Амор је мира божанство, ми који љубав у срцу''
|