Шарени даждевњак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.223.69.134 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa
Нема описа измене
Ред 15:
| range_map_caption = Распрострањеност шареног даждевњака
}}
'''Шарени даждевњак''' је најпознатији представник [[даждевњак]]а, који насељава западни, централни и јужни диодeо [[Европа|Европе]], све до [[Мала Азија|Мале Азије]] и [[Сирија|Сирије]]. Постоји више подврста. ТијелоТело је вретенасто, црне боје, са карактеристичним жутим мрљама, које упозоравају грабљивце (апосоматска обојеност).
 
== Изглед ==
Шарени даждевњак је црне боје са жутим мрљама различитих димензија и облика. ТијелоТело је вретенасто и на пресјекупресеку обло, док су мужјаци нешто виткији од женки. Реп је мало краћи од трупа. Глава је широка и према наприједнапред се сужава и завршава заобљеним устима. У устима посједујупоседују непчане [[зуб]]е. Прелаз из главе у врат је слабо уочљив. Екстремитети су слабо развијени, па се крећу лагано и тромо потискујући ногама тијелотело, у чему учествују и покрети трупа. На површини глатке и сјајне коже уочавају се многобројне жлијездежлезде које луче [[отров]]не материје. Шарени даждевњак лучи ову материју у виду бјеличастебеличасте течности, која иритира очи и уста [[предатор]]а. Шарени даждевњаци нарасту до 20, рјеђе 25 -{cm}-.
 
== Начин живота ==
Шарени даждевњаци насељавају брежуљкаста подручја са листопадном [[шума|шумом]] и жбуњем. Живе на копну, али близу воде, најчешће брдских потока и извора. Дању вријемевреме проводе скривени на влажним мјестимаместима, као што је [[маховина]], лишће, коријењекорење, камење и сл. Предвече, у току ноћи или рано ујутро напуштају своја скровишта у потрази за храном. Посебно су активни после кише, кад се може сусрести велики број јединки. Шарени даждевњаци се хране [[глиста]]ма, [[пуж]]евима, [[инсекти]]ма и њиховим [[ларва]]ма, рачићима, ситнијим [[водоземци]]ма.
 
== Размножавање ==
[[Датотека:Feuersalamander Larve.jpg|мини|widthп|десно|Ларва шареног даждевњака]]
Паре се у прољећепролеће или љетолето. Ритуал парења се врши на копну или у плиткој води. [[Оплођење]] је унутрашње, а ембрионални развој траје 9 до 10 мјесеци. Женка рађа 30 до 70 личинкијединки, најчешће око слиједећегследећег прољећапролећа. Женка рађа личинкејединке у плитке потоке са пјесковитимпесковитим дном, у изворе или јаме испуњене водом, коју не насељавају рибе. Вивипарни су, мада се може десити да женка положи јаја у којим је [[ембрион]]ални развоје скоро завршен, па се из њих врло брзо извалеизлегу ларве. Ларве су дуге око 30 -{mm}-. Имају развијене предње и задње удове, и спољашње [[шкрге]]. РазвићеРазвијање траје 2 до 3 мјесецамесеца. Јединке које су метаморфозираје у адултниодрасли облик дуге су око 50 -{mm}-. Полну зрелост стичу у четвртој години живота. Животни вијеквек им је око 14 до чак 20 година.
 
== Извори ==