Јулија Друзила — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 35:
== Биографија ==
 
Друзила је рођена у Абвитарвијуму (данашњи Коленц, у [[Немачка|Немачкој]]). Након смрти оца [[Германик Јулије Цезар|Германика]], заједно са браћом и сестрама преселила се у Рим, где их је одгајила мајка [[Агрипина Старија]] и баба по оцу Антонија Млађа. Године 33. Друзила је удата за Луција Касија Лонгина, пријатеља цара [[Тиберије|Тиберија]].<ref>Светоније, "Животи„Животи дванаест Цезара"Цезара“, Живот Калигулин, 21</ref> Њен брат Калигула постао је цар 37. године. Током првих година своје владавине својим сестрама Друзили, [[Јулија Ливила|Ливили]] и [[Агрипина Млађа|Агрипини Млађој]] доделио је низ почасти.<ref name=autogenerated1>Barrett, "Agrippina" стр. 53</ref> Добиле су нека од права, које су имале само весталке, као нпр. да гледају игре са предњих седишта.<ref name=autogenerated2>Barrett, "Agrippina", стр. 52</ref> Њихова имена су постала саставни део годишње здравице цару,<ref name=autogenerated2 /> као и део заклетве лојалности цару.<ref name=autogenerated1 /> Након Сејановог пада 31. године, сенат је изричито забранио да се у заклетви лојалности цару помиње било ко други сем самога цара, тако да тај Калигулин потез представља кључни корак успона жена царске династије и јачања њихове симболичке улоге.<ref name=autogenerated1 /> Њихови ликови су се нашли и на новцу.<ref name=autogenerated1 />[[Калигула]] је такође наредио Касију да се разведе од Друзиле, и удао је за Марка Емилија Лепида, свог пријатеља. <ref name=autogenerated5>Касије Дион, 59.11.1</ref> Калигула је исте године разболео и Друзилу именовао својим наследником <ref>Светоније, "Животи„Животи дванаест Цезара"Цезара“, Живот Калигулин, 24</ref>, што је био први случај да је жена именована за наследника по вољи цара. Ово је највероватније био покушај да су очува Јулијевско-Клаудијевска династија. Поруком је предвиђено да муж служи као регент.<ref name=autogenerated6>Susan Wood, Diva Drusilla Panthea and the Sisters of Caligula, American Journal of Archaeology, Vol. 99, No. 3 (July , 1995), pp. 457-482</ref> Калигула је опоравио, али је Друзила умрла следеће године.<ref name=autogenerated5 /> <ref>Светоније, "Животи„Животи дванаест Цезара"Цезара“, Живот Калигулин, 24.2</ref> Брат ју је деификовао и прогласио је свебогињом ([[Латински језик|лат.]] ''Panthea''). Организовао јој је и величанствен погреб и туговао за њом на такав начин да је оставио утисак уцвељеног удовца, а не нечијег брата. <ref>Светоније, "Животи„Животи дванаест Цезара"Цезара“, Живот Калигулин, 24.</ref> <ref>Касије Дион, 59.11.1-5</ref> Тада је, наводно, почео да луди.
 
[[Датотека:Caligula sestertius RIC 33 680999.jpg|thumb|right|300px|'''Калигулин новац''' са представом његових сестара на реверсу.]]
Ред 51:
Лик Друзиле се релативно често појављује у делима са радњом смештеном у доба Калигулине владавине, с тим да се наводи о инцесту узимају као чињеница, односно као илустрација Калигулиног лудила.
 
У роману "Ја„Ја, Клаудије"Клаудије“ Роберта Гревса, Друзила носи Калигулино дете, али умире након што јој је њен брат, желећи да реконструише рођење [[Атина (богиња)|Атине]], изрезао утробу.
 
== Преци ==