* Средњу и јужну Франачку под [[Лотар I|Лотаром]] ([[823]]—[[855]]), из које ће се касније развити [[Италија]] и [[Лотарингија]]
* Источну Франачку под [[Лудвиг Немачки|Лудвигом]], из које ће се касније развити [[Немачка]]
Њен источни део је своју експанзију покренуо ка [[исток]]у, настојећи да учврсти своју номиналну власт над Словенским племенима око [[Река Лаба (река)|Лабе]], у [[Панонија|Панонији]] и на простору некадашње [[Чехословачка|Чехословачке]]. Један од инструмената експанзије било је и ширење хришћанства преко [[Германи|германских]] свештеника на [[Латински језик|латинском језику]] уз подршку [[Рим]]а. Ширење утицаја и јачање [[Мојмир I|Мојмира -{I}-]] ширењем на [[Нитранска кнежевина|нитранску кнежевину]] је добило својеврстан одговор у прихватању прогнаног [[Прибина|Прибине]] и каснијем давању поседа [[Југ|јужно]] од Мојмирове државе са јасним циљем стварања опозиције међу самим [[Словени]]ма. Са тим настојањима стоји и војно збацивање Мојмира са власти и покушај постављања марионетске власти оличене у [[Растислав (кнез)|Растиславу]], али се то показало неуспешним. Германско племство је ширењем хришћанства преко својих људи међу Словенима настојало да уништи остатке [[Родовска заједница|родовске заједнице]] међу њима и родовско племство претвори у христијанизованогерманизовано феудално племство које неће имати сепаратистичке тежње. Војни неуспех да се збаци Растислав је највероватније приморао Лудвига да се повеже са његовим другим суседима [[Бугари]]ма са којима је средином [[9. век|-{IX}- века]] склопио савез, који је индиректно био упрт против [[Византијско царство|Византије]] као директног противника Бугара.
=== Прилике у Византији ===
Ред 34:
=== Прилике у држави Бугара ===
[[Протобугари]] стварају велику државу која се средином [[9. век|-{IX}- века]] простире од [[Река Тиса (река)|Тисе]], [[Моравска долина|Моравске долине]] и [[Јадран]]а до [[Црно море|Црног мора]] и [[Дњестар|Дњестра]] којом је управљао [[каган]] односно [[кнез]]. Држава је обухватала велики број претежно словенског становништва, док су владајући слој чиниле протобугарске родовске старешине. Током времена је извршен процес славизације Протобугара, који су били народ [[Турски народи|турског порекла]], за коју се сматра да је окончана у [[9. век|-{IX}- веку]].
Од [[Крум]]ове ([[803]]—[[814]]) владавине држава Бугара се налази у некој врсти сталног сукоба са Византијом, због чега је у сталној потрази за јаким савезником. Због тога њен каган [[Борис I Михајло|Борис]] улази у савез са Источном Франачком средином [[9. век|-{IX}- века]]. Међутим, он није имао значајније користи од овог савеза, јер је цариградска влада демонстрацијом војне силе индиректно приморала Бориса да прво прихвати хришћанство из Византије [[864]]. године, а потом и да црквену организацију веже за источне традиције, иако је више пута покушао да се директно повеже са [[Рим]]ом и [[папа]]ма.
