Битка код Варне — разлика између измена

'''Битка код Варне''' се одиграла [[10. новембар|10.11.]][[1444]]. године између [[Отоманска војска|отоманских снага]] предвођених [[Мурат II|Муратом II]] ([[1421]]—[[1451]]) и удружене [[крсташки ратови|крсташке]] војске коју су махом чиниле снаге [[краљевина Мађарска (1920—1946)|краљевина Мађарске]] и [[Краљевство Пољска|Пољске]] предвођене [[Јанош Хуњади|Јаношем Хуњадијем]] и [[краљ]]ем [[Владислав III Јагело|Владиславом III Јагелом]] (краљ Пољске [[1434]]—14441434—1444, краљ Мађарске [[1440]]—14441440—1444) и представља последњи велики покушај да се [[Османлије]] протерају са [[Балканско полуострво|Балкана]]. Завршена је одлучном победом Османлија, а током борби су живот изгубили краљ Владислав и [[Папа|папски]] легат [[кардинал]] [[Јулијан Ћезарини]]. Сматра се да је једна од последица крсташког пораза био и [[Пад Цариграда (1453)|коначни пад Цариграда]] [[29. мај|29.05.]][[1453]]. године{{чињеница|date=12. 2009.}}.

Битка је дошла као последица војних победа над Османлијама почетком четврте деценије [[15. век|XV века]]. Прво је [[Опсада Београда (1440)|одбрањен Београд]] 1440. године, потом је Хуњади [[1441]]. и [[1442]]. године остварио победе у [[Србија|Србији]] и [[Трансилванија|Трансилванији]], да би током [[1443]]. и 1444. године у тзв. [[Дуга војна|''Дугој војни'']] крсташи допрли до [[Софија|Софије]] сузбивши Османлије, што је довело до закључивања [[Сегедински мир|Сегединског мира]] (заснованог на преговорима из [[Једрене|Хадријанопоља]]) у [[јул]]у 1444. године којим је склопљено примирје на десет година и обновљена је [[српска деспотовина]] на чијем челу се поново нашао [[деспот]] [[Ђурађ Бранковић]] ([[1427]]—[[1456]]). На инсистирање папе [[Евгеније IV|Евгенија IV]] ([[1431]]—[[1447]]) и његовог легата кардинала Ћезаринија, Владислав -{III}- и Хуњади су одбацили мировни уговор и покренули војску ка [[Византијско царство|византијској]] [[Варна|Варни]] у којој је требало да се састану са [[Млетачка република|млетачким]] бродовима који су блокадом [[Дарданели|Дарданела]] и [[Босфор]]а требали да спрече отоманске снаге из [[Азија|Азије]] да пређу у [[Европа|Европу]]. Српски деспот није учествовао у новом походу задовољан обновом своје државе сматрајући да је Сегединским миром постигнут максимум против Османлија, док крсташи истовремено нису могли и да рачунају на део крсташких снага из претходног похода који се након склапања Сегединског мира вратио својим кућама у [[Западна Европа|западној Европи]]. Истовремено је и [[морејска деспотовина|морејски деспот]] [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константин Драгаш]] (морејски деспот [[1428]]—[[1449]], царски регент [[1423]]—[[1424]]. и [[1437]]—14401437—1440, цар 1449—1453) прешао [[Коринтски земљоуз]] и започео продор ка централној [[Грчка|Грчкој]], а дошло је и до других антиотоманских покрета на Балкану.

Последице битке по хришћанске државе на Балканском полуострву биле су поражавајуће. Хуњадија је на повратку у Мађарску током проласка кроз [[Влашка|Влашку]] заробио [[Влад II Дракул]] (прва владавина [[1436]]—14421436—1442, друга владавина 1443—1447) због пљачкања која су током пута ка Варни његове трупе починиле по Влашкој<ref name="Колин">-{Colin Imber, ''„The Crusade of Varna, 1443-45“''}- [[2006]]. ISBN 978-0-7546-0144-9. ([http://www.ashgate.com/subject_area/downloads/sample_chapters/Crusade_of_Varna_Intro.pdf увод] ([[пдф]])) {{ен}}</ref> и пустио га је тек након што је добио висок откуп, а слична судбина ће Јаноша задесити и четири године касније када се после [[косовска битка (1448)|пораза на Косову]] буде повлачио кроз српску деспотовину. Владиславова погибија је поново отворила питање коме припада краљевска круна у Мађарској и покренула сукоб са [[Фридрих III Хабзбург|Фридрихом III]] ([[списак владара Немачке|немачки краљ]] 1440—[[1493]]1440—1493, [[цар Светог римског царства|свети римски цар]] [[1452]]—14931452—1493) око [[Владислав V Посмрче|Владислава V ''Посмрчета'']] (1440—[[1457]]1440—1457).[[Списак византијских царева|Византијском цару]] [[Јован VIII Палеолог|Јовану VIII]] (савладар 1421—[[1425]]1421—1425, цар 1425—[[1448]]1425—1448), који је опремио две [[брод|лађе]] за помоћ блокаде Босфора и Дарданела иако је био отомански [[вазал]], је после тешког пораза крсташа остало само да старом султану честита на великој победи, а сви успеси које је његов брат деспот Константин Драгаш постигао у [[Ахаја|Ахаји]] и [[Тесалија (област)|Тесалији]], анулирани су већ у [[Зима|зиму]] [[1446]]. године рушењем [[Бедем Хексамилеон|Хексамилеона]] и пустошењем [[север]]ног [[Пелопонез]]а.