Грабен (геологија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
завршено оцењивање |
||
Ред 1:
{{друго значење2|Гребен}}
[[Датотека:Fault-Horst-Graben.svg|мини|десно|350п]]
[[Датотека:Fornebu knollekalk kambrosilursk IMG 1992.JPG|мини|десно|300п]]
[[Расед]]и су механички дисконтинуитети стенске масе по којима се одиграло кретање. Настају услед напрезања у стенској маси.
Групе раседа граде сложене облике какви се често понављају у природи. Најчешћи су паралелни, ешалонирани, концентрични и радијални раседи, ровови(грабени), [[тектонске увале]] и [[хорст]]ови.
== Дефиниција грабена ==
'''Грабен''' је геолошка структура код које је средишњи стенски блок спуштен између низа паралелних раседа. Грабену супротна структура је хорст код кога је средишњи блок уздигнут између два или више паралелних раседа.
▲'''Грабен''' је геолошка структура код које је средишњи стенски блок спуштен између низа паралелних раседа. Грабену супротна структура је хорст код кога је средишњи блок уздигнут између два или више паралелних раседа.<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Graben Graben]</ref>
[[Датотека:Graben - Horst - mourèze .jpg|мини|десно|500п]]
== Врсте ==
* '''Прост тектонски грабен(ров)''' настаје спуштањем дела терена који се налази између два паралелна или приближно паралелна раседа.
* Ако су обе раселинске површине вертикалне или нагнуте под приближно истим углом ка спуштеном делу добија се прост '''симетричан грабен'''. У сваком другом случају је
* Ако се спуштање обави дуж два упоредна система раседа добија се '''сложени грабен'''. По димензијама овај структурни облик је веома различит.
* '''Степеничаст грабен''' је сложен облик ограничен системом степеничасто распоређених раседа према спуштеном средишту.
* '''Флексурни грабен''' представља облик код кога су раседи замењени флексурама. <ref>Петковић Коста(1977), Геолошка терминологија и номенклатура, Тектоника, Београд;стр.210</ref>
== Занимљивости ==
[[Маријански ров]] (грабен) је најдубљи део светских океана и најдубље место на Земљиној кори. Највећа дубина је око 11 km и налази се на западу Северног Тихог океана, источно и јужно од [[Marijanska ostrva|Маријанских острва]].
Ров формира границу између две тектонске плоче, где је [[Тихоокеанска плоча]] подвучена испод [[Филипинска плоча|Филипинске плоче]]. Дно рова је дубље испод нивоа мора него што је [[Монт Еверест]] изнад њега (8.850 [[m]]). [[Притисак]] на дну износи 108,6 MPa, што је преко хиљаду пута више од стандардног атмосферског притиска на нивоу мора.
Као и други океански ровови, Маријански ров је предложен као локација за одлагање [[нуклеарни отпад|нуклеарног отпада]] у нади да би крајеви тектонских плоча гурнули отпад дубље у омотач Земље. Међутим, одлагање нуклеарног отпада у океанима забрањено је [[међународно право|међународним правом]]. Тачна дубина океана јесте 11.034 m.
[[Челенџер|Чаленџер]], брод [[Краљевска ратна морнарица|Краљевске морнарице]], први је испитао ров [[1951]]. године.
[[Датотека:Marianatrenchmap.png|мини|десно|300п]]
== Референце ==▼
{{reflist}}▼
==
* [http://www.geologija.org/ Геологија]
* [http://www.petnica.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=19&Itemid=9 Петница]
* [http://www.nationalgeographic.rs/vesti/957-marijanski-rov-najdublja-tacka-na-zemlji-vrvi-od-zivota.html Национална географија]
== Литература ==
* Петковић Коста(1977),Геолошка терминологија и номенклатура, Тектоника, Београд
▲== Референце ==
▲{{reflist}}
| |||