Свети Сава — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 45:
 
== Сава као архиепископ ==
[[Датотека:Štap Sv Save iz manastira Sveta Trojica - Pljevlja.png|десно|мини|200п|Штап Светог Саве, из манастира Света Тројица у Пљевљима]] У то време српска црква није била самостална, већ је била подређена [[Охридска архиепископија|Охридској архиепископији]] и имала је само три епископије ([[Рашка епископија|Рашку]], [[Липљанска епископија|Липљанску]] и [[Призренска епископија|Призренску]]) у којима су владике били [[Грци]]. Сава одлази у [[Никеја|Никеју]] (јер су [[Византијски Цариград|Цариград]] тада држали [[Латини]]) код васељенског патријарха Манојла Сарантена и византијског [[Теодор I Ласкарис|цара Теодора Ласкариса]], тражећи аутокефалност српске цркве. Шестог децембра [[1219]]. године Рашка епископија постаје архиепископија, а Сава први српски архиепископ.
 
Сава потом у [[Солун]]у, у манастиру Филокал, завршава састављање [[Законоправило|Номоканона]], зборник црквених и грађанских прописа, и објављује га као [[Законоправило]].<ref>{{cite web|url=http://kocic.net/bjelajac/srbi_i_rukopisno_sveto_pismo.htm |title=Bjelajac, Srbi i rukopisno Sveto pismo |publisher=Kocic.net |date= |accessdate = 10. 1. 2012.}}</ref> По повртаку у [[Рашка|Рашку]] оснива осам нових епископија (Зетску, Хвостанску, Хумску, Топличку, Будимљанску, Дабарску и Моравичку), међу којима и [[Манастир Жича|Жичку]], која постаје седиште нове српске архиепископије. Сви новопостављени [[епископ]]и добијају по један препис Законоправила. Новоизграђени [[манастир]]и су богато даровани имањима, њивама, шумама, виноградима, пашњацима и воћњацима.<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/istorija/loza_nemanjica/fajfric-svloza_2.html |title=Željko Fajfrić: Sveta loza Stefana Nemanje |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 10. 1. 2012.}}</ref>