Пропаганда — разлика између измена

Према многим изворима, појава овог појма у значењу под којим га данас подразумевамо везује се за 1622. годину и то за папу Грегора XV и успостављања "Congregatio de Propaganda Fide"<ref>Званичан назив овог тела је у ствари био “Sacra congregatio christiano nomini propagando” и у пракси је било нека врста збора црквених поглавара за ширење вере. Ова конгрегација поседовала је посебан завод за васпитавање мисионара и сопствену штампарију. Њено организовање долази у време прве половине Тридесетогодишњег рата у Европи, који је имао чисто религијски карактер (борба између католика и протестаната).</ref>, посебног тела [[Католичка црква|католичке цркве]]. Ово тело, састављено од [[кардинал]]а и високих црквених достојанственика, имало је задатак „да организовано и ефикасно шири католичку веру"<ref>Славујевић, др. Зоран: „Библијска концепција пропаганде“, Радничка штампа и Институт друштвених наука, Библиотека Поводи, Београд, 1993.</ref>.

 

 

[[Први светски рат]] и пропагандни напори који су улагани од стране свих учесника, углавном се у савременој литератури узимају као прекретница у третирању пропаганде као осмишљене и организоване комуникације, којој се придаје озбиљан значај у освајању економских, политичких и ратних циљева<ref>Британска колонијална освајања у Азији и Африци почетком XX века, Руска револуција и касније Стаљинов режим, затим нацистичка владавина и Хладни рат представљају темеље практиковања модерне пропаганде какву данас познајемо.</ref>. Тада се пропаганда најчешће, и у најширем смислу, дефинише као ширење и распростирање пожељних идеја, мишљења и ставова често уз коришћење лажи и искривљених чињеница.