Исхрана — разлика између измена

147 бајтова додато ,  пре 6 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (ispravke)
м (Бот: исправљена преусмерења)
== Преглед ==
 
Све до [[1960е|шездесетих година]] [[20. век|двадесетог века]] лекари су говорили својим пацијентима да исхрана има малог утицаја на њихово здравље. Данас је, међутим, јасно да исхрана представља један од најважнијих фактора за људско здравље. Сва [[материја]] у људима која чини [[ћелија (биологија)|ћелије]] њиховог организма (осим оних ћелија које су створене пре [[рођење детета|рођења]]) узета је из хране кроз [[систем органа за варење|систем за варење]]. Материја која чини отпад уклања се из организма.
 
Истраживање у овој области мора узети у обзир стање животиње пре храњења и након варења као и хемијски састав хране и измета. Специфичне врсте материје (хемикалија) које тело апсорбује могу се установити поређењем хемијског састава измета са хемијским саставом хране пре конзумирања. Ефекат који апсорбована материја има на тело може се утврдити поређењем стања организма пре уноса хранљивих материја и стања организма након њиховог варења.
Наука о исхрани се брзо развијала. [[Витамин]]е је [[1912]]. године први пут открио [[Фредерик Голанд Хопкинс]], који је због својих заслуга у овој области добио титулу Сера и [[Нобелова награда|Нобелову]] награду [[1929]]. године.
 
У двадесетом веку, након сагледавања природе и улоге [[протеин]]а, [[угљени хидратихидрат|угљених хидрата]], витамина и [[минерал]]а у људској исхрани дошло се до становишта да је дотадашње знање о хранљивим састојцима потпуно. На храну се гледало као на [[гориво]] и све што је било потребно је да унесемо довољну количину одређених састојака како бисмо живели здраво. Међутим, убрзо је уследила серија брзих открића која је почела са открићем дијететских влакана, што је указало на веома велике празнине у дотадашњем знању о утицају који храна има на наше здравље и нормално функционисање.
 
Данас знамо да постоји више хиљада [[фитохемикалија]] у нашој храни, а свака од њих има суштинску улогу у правилном функционисању нашег тела. Такође, сматра се да постоји још много фитохемикалија и других састојака хране које тек треба открити. Ту су још и ензими који играју кључну улогу у исхрани: они представљају [[катализаторкатализа]]еторе који се налазе у нашој храни али их такође производи и наш систем за варење. Они играју незаменљиву улогу у одвијању метаболичких процеса у људском организму.
 
[[Антиоксиданс]]и представљају још једно скорашње откриће. Потрошња енергије у нашем организму и њен недостатак често доводе до оштећења ћелија, а поједини хранљиви састоји, као што је витамин Ц, имају кључну улогу у успоравању старења организма и смањењу негативних последица оксидирајућих процеса у организму. Одређени научни кругови су пре извесног времена довели у сумњу позитивне ефекте на здравље људи који се приписују витамину Е{{неодређено|који научни кругови?}}.
Храна се може учинити здравијом и укуснијом у процесу прераде. Прерада хране зато има битну улогу у обезбеђивању добре исхране.
 
Прерада хране, међутим, понекад може шкодити људском здрављу: прерађивани пиринач је идентификован као узрок болести [[берибери|бери-бери]] када су људи схватили да је скидање коре пиринча процес којим се уклањају кључне хранљиве материје.
 
Крајем [[18. век]]а у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], дошло је до великог броја оболелих беба које су биле храњене прокуваним млеком, по предлогу Луја Пастера да се одстране бактерије. Пастеризација је успешно уклањала бактерије, али је такође уништила и [[витамин Ц]], изазивајући прехрамбену заразу.
 
Постоје бројни примери нежељених ефеката прераде хране, скупа са лабораторијским налазима и потребом за опрезношћу у светлу нашег ограниченог и некомплетног знања, који су довели прераду хране у питање.
* [[здрава исхрана]]
* [[гојазност]]
* [[еколошка храна|органска храна]]
 
== Референце ==
== Библиографија ==
* Bluher, Khan BP, Kahn CR, ''Extended longevity in mice lacking the insulin receptor in adipose tissue.'' ''[[Science (journal)|Science]]'' '''299'''(5606): 572-4, Jan 24, 2003.
* ''[[Тајмс|The Times]]'' newspaper, January 31 2004 ''Could vitamins help delay the onset of Alzheimer’s?'' by Jerome Burne.
* ''The Times'' newspaper February 28, 2004 ''Autism: I can see clearly now.. .'' by Simon Crompton
* ''The Times'' newspaper March 10, 2004 ''Work up an Amish appetite'' by Anne-Celine Jaeger
1.572.075

измена