Угарски краљ [[Геза II]] позвао је у своју земљу рударе Фламанце и Сасе, дао им велике привилегије и населио их у Спишкој жупанији и Трансилванији. А Андрија I је 1224. издао повељу Андреану, којом је потврдио самоуправне повластице Саса у јужној Трансилванији. Биле су одређене границе земље Саса и извршена је њихова подела на столице.
Један део Саса населио се и у Србију и Босну средином 13. века. Не зна се зашто су дошли овде. Тврдило се да је монголска најезда из 1241. могући разлог. Веровало се да их је он навео да побегну овде, али позив од стране српског краља [[Стефан Урош I|Стефана Уроша I]] (1243-1276) да се населе у Србији може бити да је такође одиграо своју улогу. Константин Јиричек сматра да су Саси дошли из Спишке жупаније у Словачкој, а Никоара БелдикеануБелдичану ({{јез-рум|Nicoara Beldiceanu}}) придодао је и [[Банска Штјавњица|Банску Штјавницу]] и [[Кремница|Кремницу]] као могућа места.<ref>N. Beldiceanu, ''Les actes des premiers Sultans'' II (Paris-Le Haye, 1964), 59-66.</ref> Први поуздани податак о Сасима датира из 23. августа 1254. Реч је о заклетви краља Уроша I дубровачком кнезу и општини, којом им дозвољава да слободно иду у Брсково. Саси се помињу и у Урошевој повељи манастиру Свете Богородице у Стону. [[Стефан Урош I |Стефан Урош Први Немањић]] ([[1243]]-[[1276]]) дозвољава (пре [[1254]]. године) да се на подручју Брскова (у данашњој Црној Гори) населе рудари, Саси. Они оснивају трг [[Брсково (трг и рудник)|Брсково]] и настањују се у њему. Отворили су руднике , почели експлоатацију руде [[сребро|сребра]] и од краља имали одређену аутономију (свог кнеза, цркву и своје судије за међусобне спорове). Рударско-трговачко насеље, трг , за време свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око [[1280]]. године, да би по наводима Дубровчана из 1433. године, Брсково било напуштено. По Сасима се зову и неки крајеви код рудника Љубија код [[Приједор]]а (Саски до, Саски поток, Сасина). На македонској планини [[Осогово]] такође постоји рудник „Сасе“. На то подручје су дошли на позив бугарског цара [[Иван Шишман|Ивана Шишмана]]. Саски рудници из 13. века се могу видети на терену [[Ђавоља варош|Ђавоље вароши]], недалеко од Куршумлије.
Најстарији слој Саса био је етнички чист, али већ у првој половини 14. века етноним „Сас“ који је првобитно био показатељ порекла прераста у лично име. Језик балканских рудара носи на себи видљиве трагове развојних фаза: исходиште у дијалекту Саса, развојну фазу (у контакту са домаћим становништвом) и преводну фазу (када је турска администрација преводила прописе рударских права). Многи технички термини су немачког порекла и исходиште имају у језику Саса.
