Словенски устанак против византијске власти (1072) — разлика између измена

Велики [[Финансије|финансијски притисак]] пао је на [[Словени|словенско становништво]] које је и овако једва издржавало старе намете. Поред тога додатни извор незадовољства било је спровођење спровођење [[Хеленизација|хеленизације]], које је почело још [[1037]]. године и која је била један од разлога и за [[Словенски устанак у Поморављу 1040. - 10411040—1041.|претходни словенски устанак]]. Све то довело је до избијања [[Устанак|устанка]] [[1072]]. године на чијем је челу био [[Ђорђе Војтех]]. Организовање и подизање устанка било је вероватно уско повезано са [[Михаило Војислављевић|Михаилом]] и његовом државом.

Византијска војска је код [[Пауни|Пауна]], јужно од [[Косово Поље|Косова Поља]], пресекла пут [[Константин Бодин|Бодину]] и дошло је до велике борбе у коју се укључио и [[Лонгивардопул]], али на страни [[Византијско царство|Византије]]. [[Константин Бодин|Бодин]] бива поражен и пада у заробљеништво. Након што је неко време провео као талац у [[Византијски Цариград|ЦариградЦариграду]]у Бодин бива прогнан у [[Антиохија|Антиохију]]. У време кад је Бодин био у прогонству, у Антиохији избијају уличне борбе између [[Грци|Грка]] и [[Јермени|Јермена]] и метеж који су те борбе створиле искористили су [[млетачки трговци]], које је потплатио [[Михаило Војислављевић|Михаило]], да ослободе [[Константин Бодин|Бодина]] који се после тога враћа у [[Зета (држава)|Зету]] и постаје [[савладар]] свом оцу.