Српска социјалдемократска партија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: Македонија → Република Македонија |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 2:
'''Српска социјалдемократска партија''' је била политичка странка, која је деловала у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]] и [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]], од [[1903]]. до [[1919]]. године. Основана је под именом '''Српска социјалдемократска странка''', али јој је [[1909]]. име промењено у ''Српска социјадемократска партија''.
У периоду свог кратког деловања, у време [[анексиона криза|анексионе кризе]], [[балкански ратови|балканских ратова]] и непосредно уочи [[Први светски рат|Првог светског рата]], ова партија је проводила антиратни програм заснован на идеји класне [[револуција|револуције]] и уједињавања народа [[
== Историјат ==
[[Датотека:Radnicke novine 1897.jpg|мини|[[Радничке новине]], гласило српских социјалдемократа.]]
Настала је [[2. август]]а [[1903]]. године у [[Београд]]у, спајањем организација [[раднички покрет|радничког покрета]] које су биле под утицајем [[
Први председник ССДП је био [[Драгиша Лапчевић]]. Већина предводника српске социјалистичке партије били су из [[Ужице|Ужица]]: поред Драгише Лапчевића, још и [[Радован Драговић]], [[Димитрије Туцовић]], [[Душан Поповић (политичар)|Душан Поповић]] и многи други.<ref>[http://www.uzice.net/filozofi/um1.htm UŽIČKI MARKSISTI I POLITIČKI MISLIOCI], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Као идеолошка подлога је послужио [[Ерфуртски програм]] [[Социјалдемократска партија Немачке|Социјалдемократске партије Немачке]]. Под вођством Димитрија Туцовића партија је прихватила марксистичку оријентацију и изградила се као револуционарна организација. Активност партије била је усмерена на борбу за опште право гласа, законодавство које би штитило раднике и организовање [[штрајк]]ова, који су утицали на повећање надница, скраћење радног времена и боље услове рада.<ref name="sdp">[http://www.sdp.org.rs/Prikazi.asp?ID=10&Vrsta=SDP_Vesti Od Srpske socijaldemokratske partije do Socijaldemokratske partije], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> ССДП је пуно уложила у образовање својих чланова, покретањем Социјалистишке библиотеке, Агитационе библиотеке, Социјалистишке књижнице и разних часописа ("Живот“, „Борба“, „Будућност“, „Једнакост"). ССДП била је нарочито јака у новинарским круговима.<ref name="sdp"/> На међународном плану, ССДП је била чланица [[Друга
Министар полиције [[Стојан Протић]] је [[1904]]. године својим полицајцима послао противуставан распис против социјалиста, којим се [[полиција|полицији]] налаже да гони, хапси, гуши раднички покрет и забрањује социјалистичке листове, након чега је уследила репресија.<ref>[http://www.e-novine.com/stav/63228-Raspis-protiv-socijalista.html Radovan Dragović, Raspis protiv socijalista], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
У Скупштини Краљевине Србије, ССДП је имала два посланика. Партија је водила доследну антиратну политику и гласала против свих ратних кредита у време Анексионе кризе, Балканских ратова и Првог светског рата.<ref name="sdp"/> У предвечерје [[Балкански ратови|балканских ратова]] ССДП се оштро супротстављала [[Велика Србија|великосрпским]] плановима за ширење Србије на [[Албанија|Албанију]] и [[Република Македонија|Македонију]]. Посебно се то изразило у критици ратних циљева Србије у првом балканском рату, који су оцењени као освајачки, а не ослободилачки.<ref>[http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_2.html Dimitrije Bogdanovnić, Knjiga o Kosovu], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Капитални значај у том погледу има књига Димитрија Туцовића ''[[Србија и Албанија (Димитрије Туцовић)|Србија и Арбанија: један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије]]''. Српски социјалдемократи су сматрали да се балкански рат могао правдати једино сламањем отоманског феудализма и националним ослобођењем балканских народа, „али је он изневерио очекивања у односу на Албанију и Македонију“.<ref>Istorija srp. naroda VI/1, 190 (D. Đorđević).</ref> Туцовић се уместо ширења Србије залагао за стварање велике [[Балканска федерација|Балканске федерације]] која би била „политичка и економска заједница свих народа на Балкану, на основици пуне демократије и потпуне једнакости“.<ref>D. Tucović, Srbija i Arbanija, 118.</ref> Из истих разлога ССДП се разишла с [[Социјалдемократска партија Аустрије|аустријским социјалдемократима]] који су подржавали [[
Почетком марта [[1909]]. године, тадашњи престолонаследник [[Ђорђе П. Карађорђевић|Ђорђе Карађорђевић]] је пребио на [[смрт]] свог послужитеља Стевана Колаковића. Режимска штампа је покушала да заташка злочин називајући га „тајанствено убиство“, али су српски социјалдемократи преко „[[Радничке новине|Радничких новина]]“ започели упорну кампању, захтевајући да се злочин казни.<ref>[http://www.e-novine.com/stav/64072-Kralj-ubica.html Kralj je ubica!], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Овај догађај је изазвао велику буру, па је Ђорђе [[27. март]]а 1909. године био приморан да се одрекне [[престо]]ла у корист млађег брата [[Александар I Карађорђевић|Александра]]. У Србији се говорило да „Радничке новине“ изазваше пад престолонаследников. Овај догађај, ова афера, коју је социјална демократија открила и неустрашиво јавности изнела, успела је да код најширих маса, народа компромитује не Ђорђа, него престо, [[монархија|монархију]] уопште, и да јој више ојача расположење за [[република|републику]].<ref>[http://www.e-novine.com/stav/64070-Poetak-kraja-monarhije.html Početak kraja monarhije], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
Ред 21:
Српски социјалдемократи су се из принципијелних разлога противили рату, а исто су учинили када је [[Аустроугарска]] објавила рат Србији [[1914]]. Њени посланици у скупштини су били једини, не само у Србији, него и у целој Европи, који су одбили дати глас за ратне кредите на почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Први светски рат прекинуо је рад ССДП јер је највећи део чланства и руководства мобилисан.<ref name="sdp"/>
После завршетка Првог светског рата, обновила је свој рад у новонасталој држави и залагала се за уједињење свих социјалдемократских странака. Године [[1919]], била је један од иницијатора [[Први оснивачки конгрес СРПЈ(к)|Конгреса уједињења]], на ком је дошло до спајања разних социјалдемократских странака и формирана [[Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста)]], касније [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]].
== Истакнуте личности ==
| |||