'''Теодор -{II}- Ласкарис''' ({{јез-гр|Θεόδωρος Β΄ Δούκας Λάσκαρις}}; рођен је [[1221]]. или [[1222]], умро је [[18. август|18.08.]][[1258]]. године) је био [[никејско царство#Никејски цареви|никејски цар]] ([[1254]] — 12581254—1258) из [[Династија Ласкариса|породице Ласкариса]] и син [[Јован III Дука Ватац|Јована -{III}-]] (1254 — 1258) коме је од [[1241]]. године помагао у руковођењу државом. Током своје кратке владавине, успео је да сузбије покушај ширења [[Бугари|Бугара]] предвођених [[Михајло I Асен|Михајлом -{I}- Асеном]] ([[1246]] — [[1257]]) [[1255]]. године, после чега је наставио своју офанзиву по [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] и од [[Епирска деспотовина|Епирске деспотовине]] одузео област око [[Српчиште|Српчишта]] и [[Драч]]. На унутрашњем плану се оштро сукобио са оснаженим [[племство]]м што је умало довело до [[Грађански рат|грађанског рата]], пошто је вођа племства [[Михајло VIII Палеолог|Михајло (-{VIII}-) Палеолог]] ([[1259]] — [[1282]]) покушао да збаци цара уз помоћ [[Селџуци|Селџука]], али је њихов план пропао услед [[Монголска најезда|монголске најезде]]. Његова владавина се изненада окончала 18.08.1258. године, када је умро услед последица [[епилепсија|епи напада]]. Наследио га је његов седмогодишњи син [[Јован IV Ласкарис|Јован (-{IV}-)]] (1258 — [[1261]]1258—1261) у чије име је за регента одредио свог пријатеља и сарадника [[Георгије Музалон|Георгија Музалона]]. Поред успешних ратних похода и сузбијања снажења племства, његову владавину карактерише и значајан [[Култура|културни]] процват, због чега су савременици [[Никеја|Никеју]] поредили [[Античка Атина|античком Атином]].
