Nuklearna fuzija — разлика између измена

'''Nuklearna fuzija''' je proces tokom kojeg se više atomskih jezgara spajaju formirajući jedno teže jezgro. Ovaj proces prati oslobađanje [[energija|energije]] zavisno od mase jezgara koja su u njega uključena. Proces dobijanja energije cepanjem jezgara teških elemenata, kao na primer -{U}--235, pri čemu nastaju dva atoma srednje težine naziva se [[nuklearna fisija]]. Pri nuklearnoj fisiji mali deo mase atoma pretvara se u energiju. Ali sa lakim elementima, kao na primer [[vodonik]]om, neophodno je spojiti dva ili više [[atom]]a u cilju dobijanja atoma veće težine. Pošto su teži elementi stabilniji od vodonika, pri ovom procesu se oslobađa energija. Tom prilikom nukleoni prelaze iz stanja sa manjom u stanja sa većom energijom vezivanja, što je praćeno emisijom (oslobođenjem) dela energije veze (energija veze predstavlja energiju neophodnu da se atomsko jezgro pocepa na manje delove).

 

 

Nuklearna fuzija lakih elemenata oslobađa energiju koja je izvor zračenja [[zvezda]] ili izaziva eksploziju u [[nuklearna bomba|nuklearnim bombama]]. Nuklearna fuzija težih elemenata (apsorbuju energiju) događa se pri ekstremno visokim energetskim uslovima, na primer pri eksplozijama [[supernova]]. Ovaj proces u zvezdama i supernovama je primarni proces putem kojeg se stvaraju novi hemijski [[elemenat|elementi]] u prirodi. Potrebna je prilična energija da bi se jezgra prinudila na fuziju ili stapanje, čak i kada je u pitanju najlakši element [[vodonik]]. Ali fuzija lakših jezgara koja stvaraju teža jezgra i slobodne [[neutron]]e, oslobađa više energije nego što se potroši na njihovo spajanje. Pri ovim reakcijama energija se oslobađa do sinteze [[Gvožđe|gvožda]], nakon čega se energija vezuje, a nuklearna fuzija praktično postaje bezkorisna. Prema tome, nuklearna fuzija je [[egzotermna reakcija]] ili proces koji može sam sebe da održava. Energija oslobođena u većini nuklearnih reakcija je mnogo veća nego u [[Hemijska reakcija|hemijskim reakcijama]], zato što je energija veze koja drži nukleone jezgra na okupu mnogo veća od energije koja zadržava [[elektron]]e u atomskom omotaču (hemijske energije). Primera radi, [[energija jonizacije]] koja se dobija prilikom pridruživanja ili dodavanja jednog elektrona jezgru vodonika (pri formiranju atoma vodonika) iznosi 13,6 -{eV}- što je manje od jednog milionitog dela energije oslobođene u procesu [[deuterijum]]-[[tricijum]] fuzione reakcije koja iznosi 17 -{MeV}-.