Данак у крви — разлика између измена

15 бајтова уклоњено ,  пре 7 година
м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
 
== Структура и правила ==
Кад се беглук Османовића за време Орхана, сина Османова, почео развијати у посебну државицу, уведене су регуларне трупе:муселеми, коњаници и пешаци. Ради попуњавања тих трупа узиман је пети део заробљеника (-{pençik}-}. За владавине [[Мурат I|Мурата I]] од такмих заробљеника образован је око [[1363.]]. аџеми оџак у [[Галипоље|Галипољу]].
 
Данак у крви је увео [[султан]] [[Мурат II]] [[1420]]. године после [[Битка код Ангоре|битке код Ангоре]] ([[1402]]), династијских ратова и сељачког устанка, услед брзог раста потреба за војно способним мушкарцима, као и лојалним административним радницима у Османском царству које се развијало муњевитом брзином<ref name="Danak">[http://i-cias.com/e.o/devsirme.htm Источњачка енциклопедија:Данак у крви.] Аутор:[http://i-cias.com/tore-eo.htm Торе Кјеилен]</ref>.
Систем је смишљен тако да се не створи наследна [[аристократија]] која би могла да угрози положај султана и његове породице, дакле само немуслимани су могли да буду „сакупљени“. Ако би се „сакупљени“ по завршетку своје службе, оженили и имали децу, њихова деца би била муслимани и самим тим ни она, ни њихови потомци, не би могли бити „сакупљени“.
 
Данак у крви је био у контрадикцији са [[ислам|муслиманским]] законом, [[Шеријат|Шеријатом]]ом, који је јасно давао инструкције муслиманском владару да мора да се брине о својим [[хришћанство|хришћанским]] поданицима. Али, потребе царства као и племенске традиције натерале су владаре да прибегну овој пракси. У почетку успостављања данка у крви, многи муслимански учењаци су дигли глас против тога-<ref name="Danak" />
 
Од [[15. век|15.]] до [[17. век]]а било је сакупљено између 200.000 и 300.000 дечака у име данка у крви.<ref name="Danak" />
1.572.075

измена