Микена — разлика између измена

У другом миленијуму п. н. е. Микена је била један од најважнијих центара грчке цивилизације, војно утврђење које је доминирало великим дело јужне Грчке. Период грчке историје од [[16. век п. н. е.|1600. п. н. е.]] до око [[1100. п. н. е.]] назива се микенским периодом.

Верује се да је [[акропољ]] или „високи град“ Микене утврђен у раном 15. веку п. н. е., на основу једног пронађеног гроба из тог периода. Око [[1350. п. н. е.]] утврђење акропоља и околна брда поново су сазидана у „киклопском“ стилу зато што су блокови стена били тако огромни тако да се у каснијим вековима веровало да су их градили једнооки дививи познати као [[Киклоп|Киклопи]]. Унутар ових зидина, од којих делови још постоје, изграђене су монументале палате.

У раном класичном периоду, Микена је поново била настањена, мада никад није повратила ранију моћ. Микенци су се [[Термопилска битка|борили у Термопилском кланцу]] и [[Битка код Платеје|код Платеје]] за време [[ГрчкоперсијскиГрчко-персијски ратови|Грчкоперсијских ратова]]. Године [[468. п. н. е.]], ратници из [[Аргос|АргАрга]]а су заузели Микену и протерали њено становништво. У хеленистичком и [[Рим|римском]] периоду, рушевине Микене биле су само туристичка атракција (као што су и сада). Изграђен је мали град који је служио потребама туриста. У каснијем римском периоду град је напуштен.