Википедија

Лазар Бранковић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
проширење
Ред 26:
'''Лазар Бранковић''' ([[1421]] — [[1458]]), деспот српски и владар 1456—1458, син [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]].
 
ОнПосле ослепљења Гргура и Стефана Бранковића 1441. године, Лазар је, биокао јединопреостали мушкоздрави детесин Ђурђа којеБранковића нијепостао билои ослепљеноњегов једини могући наследник. Носио је титулу [[деспот]]а још од своје женидбе са [[Јелена Палеолог Бранковић|Јеленом Палеолог]] [[1446]]. године. Лазар Бранковић преузима власт после смрти Ђурђа Бранковића 24. децембра [[1456]]. године.<ref name="Drz_Des">Андрија Веселиновић, ''„Држава српских деспота“'', Београд 2006.</ref>
 
Политика коју води млади Лазар је била слична оној коју је водио његов отац за живота. Деспот Лазар је окончао преговоре са Турском, које је његов отац почео.
Склопио је јануара [[1457]]. године уговор о обнављању вазалних обавеза према Османском царству. Био је дужан да плаћа годишњи харач, нешто мањи него у Ђурђево време, јер није држао [[Ново Брдо]].
 
За време владавине младог деспота Лазара, утицајни племић, [[Михаило Анђеловић]], брат [[Махмуд-паша Анђеловић|Махмуд-Паше Анђеловића]] (који је током ранијег напада на Србију заробљен и одгајен као муслиман, а са временом је у Османском царству стекао чин Великог везира) је наставио свој политички успон у Србији. Михаило Анђеловић је, због својих веза на турском двору, био главни посредник у склапању примирја са Турском и обнављању вазалних веза Лазара Бранковића и [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II]] Освајача.
За време владавине младог деспота Лазара, велику улогу у српској политици почињу да заузимају браћа Анђеловић.
Један од браће ће касније променити веру и постати турски намесник [[Махмуд-паша Анђеловић]]. Други од браће Анђеловића, Михаило је почео да служи за време деспота Ђурђа, да би наставио и за време његовог сина. Он је био главни посредник у склапању примирја са Турском и обнављању вазалних веза Лазара Бранковића и [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II]] Освајача.
 
Тако је султан Мехмед II Освајач склопио са деспотом Лазаром јануара 1457. године уговор по коме се обавезао да врати деспоту Лазару очеве поседе.
[[Датотека:Serbian despotate 1455 1459.png|мини|десно|250п|Српска деспотовина 1455—1459. године]]
Поред везаности са Турском, деспот Лазар је био и угарски вазал, јер је тако чувао северну границу деспотовине.
Тако је угарски краљ [[Ладислав V Посмрче]] помагао деспота Лазара. Деспот Лазар је, као племић и зет убијеног [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]], учествовао у суђењу на коме је Владислав Хуњади осуђен на смрт. Деспот је, користећи метежесукобе у Угарској, освојио [[Ковин]] и друге дунавске тврђаве са леве стране реке. Имао је извесних успеха у борби против Хуњадијевог савезника [[Михаљ Силађи|Михаила Силађија]], али је овај ипак успео да заустави даље наступање војске Деспота Лазара на север.
У победоносном тријумфу, зауставио га је [[Михаљ Силађи|Михаило Силађи]], побеђујући га и потискујући га према Тамишу.
 
Ситуација у Деспотовини се додатно компликује смрћу његове мајке, Јерине Кантакузин (неки страни историчари тог времена тврде да ју је Лазар отровао<ref name=postgm>Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.</ref>, међутим, познато је да се Лазар налазио у Смедереву у време када је његова мајка умрла у Руднику). Тада се против младог деспота подигла опозиција коју је предводио Јеринин брат Тома Кантакузин. Непосредно после је Тома Кантакузин заједно са својим савезницима побегао из Србије.
У међувремену, [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] се више није суздржавао од напада на Србију.
 
Линија 49 ⟶ 47:
Пошто деспот није имао мушке деце, само ћерке: Марију, Јерину и Милицу, после његове смрти поставило се питање наследника.
 
ПочеткомОд почетка фебруара 1458. године земљом је управљало намесништво које су сачињавали браћаМихаило Анђеловић, Јелена Палеолог, и слепи [[Стефан Бранковић]].<ref name="Drz_Des" />
 
Чувени [[романтизам|романтичарски]] песник [[Војислав Илић]] је о смрти деспота Лазара написао песму „Пећина на Руднику“ у којој описује његово кајање због убиства мајке.<ref>[http://www.kodkicosa.com/pecina_na_rudniku.htm Пећина на Руднику]</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Лазар_Бранковић”