Алфа распад — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м iz knjige |
унос |
||
Ред 1:
[[Слика:Alpha_Decay.svg|мини|250п|Шема алфа-распада]]
'''Алфа распад''' је облик [[радиоактивност|радиоактивног]] распада у којем се [[атомско језгро]] избацивањем [[алфа честица|алфа честице]] (атомског језгра [[хелијум]]а) преобраћа у језгро са [[масени број|масеним бројем]], ''А'', мањим за 4 јединице и [[редни број|наелетрисањем]], ''Z'' мањим за 2 јединице
Распад може бити приказан следећом схемомом:
:<math>
{}^{A}_{
</math>
Где су -{X}- и -{Y}- хемијски симболи родитеља, односно потомка, -{''z''}- редни а -{''А''}- масени број.
На пример, распад [[уранијум]]а (U) се представља нуклеарном реакцијом:
Линија 35 ⟶ 38:
Због постојања алфа-распада, скоро целокупна количина хелијума насталог на Земљи потиче из наслага минерала који садрже уранијум и [[торијум]] а на површину излази као нуспроизвод у производњи природног (земног) гаса.
Алфа распад честица је природан вид зрачења честица. Анализа је показала да је α-зрачење састављено од два протона и два неутрона (конфигурација [[хелијум]]а).
α-распад се јавља код елемената великог редног броја (-{z}- > 82). Настаје емисијом α-честица из језгра искључиво тунел ефектом.
Енергије алфа честица имају дискретан спектар и тачно одређен спектар вредности енергија. Вредности енергија α-честица су реда величине неколико -{MeV}--а.
Приликом емисије α-честице, језгро [[радиоактивност|радиоактивног]] елемента (родитеља) је трансформисано у језгро другог елемента (потомка) чији је редни број мањи за два, а масени за четири.
== Историја ==
| |||