Ћелијско дисање — разлика између измена

У ватри се неконтролисано ослобађа огромна енергија у облику светлости и топлоте. Ћелијско дисање је исти процес, који се одвија постепено, у неколико корака, а чији је резултат претварање енергије ускладиштене у молекулима глукозе у употребљиву хемијску енергију у облику [[Аденозин -трифосфат|АТП]]-а.

Да би аеробна респирација била могућа неопходно је присуство [[кисеоник|кисеоника]]а. Ово је један од процеса који се често употребљава и при ком се разлаже пириват путем [[гликолиза|гликолизе]] и у ком пириват улази у [[митохондрија|митохондрије]] како би био потпуно оксидован путем [[Кребсов Циклус|Кребсовог циклуса]]. Продукт овог процеса је енергија у облику [[Аденозин -трифосфат|АТП]]-а, путем фоцфорилације НАДХ и ФАДХ2. Редуктивни потенцијал НАДХ и ФАДХ2 се претврара у додатни број молекула [[Аденозин -трифосфат|АТП]]-a (имату на уму да је циљ ћелије да створи што више молекула [[Аденозин -трифосфат|АТП]]-a који представљају енергију) путем [[транспортни ланац електрона|транспортног ланца електрона]] у којем је [[кисеоник]] крајњи прималац (акцептор) [[електрон]]а. Већина молекула [[Аденозин -трифосфат|АТП]]-а створених у целуларној респирацији су резултат оксидативне форсфорилације, где су АТП молекули направљени захваљујући хемиосмотичном потенцијалу којим управља катализатор. У идеалним условима, разлагањем једног молекула глукозе до крајњих производа (угљен-диоксида и воде) ствара се 38 молекула [[Аденозин -трифосфат|АТП]]-a у целуларној респирацији. Међутим, обично не дође до 38 молекула АТП јер се неки од молекула енергије утроше на процесе као што је транспорт пирогрожђане киселине у [[митохондрија|митохондрије]]. Код [[еукариоте|еукариота]] целуларна респирација се одвија у [[митохондрије|митохондријамамитохондрија]]ма а код [[прокариоте|прокариота]] у [[ћелијска мембрана|ћелијској мембрани]].

[[СликаДатотека:Glikoliza.jpg|мини|400п]]

[[Гликолиза]] је метаболички процес који је присутан у свим живим организмима и при ком није потребно присуство [[кисеоник|кисеоника]]а. Процесом се на један молекул [[глукоза|глукозе]] добијају два молекула [[пирогрожђана киселина|пирогрожђане киселине]], и притом ствара енергију у облику два молекула [[Аденозин -трифосфат|АТП]]-а.

На један молекул глукозе произведу се четири молекула [[Аденозин -трифосфат|АТП]]-а, али два се утроше при припреми ћелије за улазак у гликолизу. Почетна [[фосфорилација]] глукозе је неопходна како би се дестибилизирао молекул и од шесточланог шећера настала две триозе, односно два шећера од по три [[угљеник|угљеникова]]ова атома. Током последњих корака гликозе четири фосфатне групе се пребаце на АДП фосфорилацијом, како би се створила четири молекула [[Аденозин -трифосфат|АТП]] и два молекула -{NADH}- се створе путем оксидације. Гликолиза се одвија у [[цитоплазма|цитоплазми]] ћелије.

* Глукоза + -{2 ATP + 2 NAD⁺ + 2 P_i + 4 ADP → 2 Пириват + 2 ADP + 2 NADH + 4 ATP + 2 H₂O + 4 H⁺}-

Оксидативна декарбоксилација је процес стварања пирогрожђане киелине из [[Acetil koenzim A|ацетил коензима А]], скрећено ацетил-CoA. Ова оксидативна реакција такође за продукт има [[угљен-диоксид|угљен диоксид]].

Кребсов циклус је такође познат и као циклус лимунске киселине. Када је [[кисеоник]] присутан, '''ацетил--{CoA}-''' улази у Кребсов циклус у ком се оксидише до [[угљен -диоксид|угљен диоксида]]а, док се у исто време редукује никотинамид аденин динуклеотид, односно -{NAD}-, у -{NADH}-, где је -{H}- један атом [[водоник|водоника]]а. -{NADH}- даље улази у транспортни ланац електрона где се стварају молекули [[Аденозин -трифосфат|АТП]]-а, делом путем [[оксидативна фосфорилација|оксидативне фосфорилације]].

== Спољашње везе ==

* [http://www.bionet-skola.com/w/%C4%86elijsko_disanje Бионет школа]