Хипотезе о пореклу Срба — разлика између измена

Спроведено је истраживање на 681 мушкарцу (који међусобно нису ни у каквим родбинским везама) на 7 различитих локација, на територији Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије (укључујући покрајину Косово и Метохију) и Македоније.<ref>[http://mbe.oxfordjournals.org/cgi/content/full/22/10/1964 High-Resolution Phylogenetic Analysis of Southeastern Europe Traces Major Episodes of Paternal Gene Flow Among Slavic Populations], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>. Код представника Срба (узоркованих само у Београду) изражено је присуство генетских маркера уобичајених за словенско становништво — -{R1a}- и -{I1b}-* (-{xM26}-), као и мала учесталост хаплогрупе -{E3b1}-. Пет хаплогрупа (-{R1a, R1b, I1b* (xM26), E3b1, J2, }-) доминирајудоминира у преко 70% становништва.