Агатија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: Јустинијан → Јустинијан I |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 2:
'''Агатија''' '''из Мирине''' у [[Мала Азија|Малој Азији]] (рођ. око [[532]].- умро око [[580]]. год.), познат и као '''Агатија Схоластик''', био је источноримски ([[византијско царство|византијски]]) правник, песник и историчар. Агатијина '''''Историја''''', писана на грчком језику, надовезује се на ''Историју Јустинијанових ратова'' [[Прокопије из Цезареје|Прокопија из Цезареје]] и обухвата период од [[552]]. до [[559]]. године.
Агатија се у младости школовао у чувеним центрима античке учености на Истоку: прво је студирао књижевност у [[Александрија|Александрији]], а затим право у Бериту (данашњи [[Бејрут]]). Након тога вратио се кући и у Смирни (данас [[Измир]]) је вршио службу магистрата задуженог за одржавање јавних здања ({{јез-лат|curator civitatis}}). Агатија се [[554]]. преселио у [[Истанбул|Цариград]] где се у почетку бавио књижевношћу, а доцније и адвокатуром (отуда надимак ''Схоластик''). Као љубитељ књижевности и образован човек, Агатија је постао пријатељ, а можда и зет, угледног [[Јустинијан I|Јустинијановог]] дворанина [[Павле Силентарије|Павла Силентарија]]. Знамо да је на почетку свог боравка у Цариграду Агатија састављао стихове у хексаметру на љубавне и друге профане теме. Ове кратке песме су обухваћене у збирци под именом ''Дафнијака'' која нам је данас изгубљена. Поред тога, након [[560]]. сабрао је збирку епиграма савремених аутора у коју је уврстио и Павлове, али и стотинак својих. Овај ''Венац нових епиграма'' је придружен збирци класичних епиграма ''Грчка антологија'' и сачуван је до данас. Агатија је уз ову антологију саставио и кратку посвету цару за коју ипак нисмо сигурни да ли је упућена Јустинијану или његовом сестрићу [[Јустин II Млађи|Јустину II]].
Када је [[Јустинијан I]] умро [[565]]. године, Агатија је по наговору пријатеља решио да настави Прокопијеву ''Историју Јустинијанових ратова'' (-{De Bellis}-) све до свог времена. Успео је да састави пет књига у којима је описао догађаје између 552. и 559. године, али га је вероватно смрт спречила да заврши своје амбициозно замишљено дело. За разлику од Прокопија, који је био [[Велизар
Као историчар Агатија је имао узоре у претходнику Прокопију, али и у античким класицима: [[Херодот
И поред бројних слабости, Агатијина историја је једини опширнији извор за период од [[552]]. до [[559]]. године. Његова објективност и могућност да пружи јединствене податке (нпр. једини извор о затварању атинске Академије [[529]]. године) ипак га сврставају у велике историчаре позне антике. Као што је Агатија наставио Прокопија, Агатију је наставио [[Менандар Протектор]].
Ред 20:
[[Категорија:Историја Византије]]
[[Категорија:Византијски историчари]]
{{Link GA|pl}}
|