Википедија:Како започети нову страницу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене Alek87 (разговор) на последњу измену корисника 212.200.135.16
Ред 1:
{{Садржај помоћи}}
<h1>'''Donald Ervin Knut
Најједноставнији начин да започнете нови чланак јесте да унесете име чланка који желите да напишете у поље испод и кликнете на дугме '''Направи чланак'''. Молимо Вас да прво претражите Википедију како бисте били сигурни да тај чланак већ не постоји под тим или неким другим сличним именом.
(Donald Ervin Knuth)'''<h1>
<inputbox>
type=create
preload=Template:New_page
editintro=
width=45
</inputbox>
 
==Кратки курс==
 
Пре него што започнете нову страницу, [[Википедија:Тражење|проверите]] да ли та страница већ постоји користећи претрагу. Увек је пожељно да нову страницу започнете пратећи мртви линк (тј. везу која води на празну страну и која је црвене боје).
== UVOD ==
 
Да бисте започели нову страницу, довољно је да преусмерите интернет претраживач на адресу: <nowiki>http://sr.wikipedia.org/wiki/</nowiki>Име_нове_странице, притиснете ''ентер'' и затим кликните на опцију '''уреди'''.
Donald Knut je danas jedan od najpoznatijih programera i penzionisani profesor na Stenford univerzitetu. Često je nazivan „ocem algoritama“ jer je doprineo razvoju i sistematizaciji zvanične matematičke tehnike za raščlanjivanje složenih računarskih algoritama.
Pored svog velikog doprinosa u nekoliko grana informatike i računarstva, Knut je možda najpoznatiji kao tvorac <nowiki>'''TeX'''</nowiki> –a tj. jezika za kucanje matematičkih i naučnih članaka, kao i njemu sličnog <nowiki>'''METAFONT'''</nowiki> jezika za definisanje fonta i sistema za prevođenje. Plodan pisac i naučnik, Knut je takođe tvorac <nowiki>WEB/CWEB</nowiki> računarskog sistema za programiranje dizajniranog da poboljša i olakša programiranje. Takođe je stvorio i <nowiki>'''MMIX'''</nowiki>.
 
Име_нове_странице замените насловом странице коју желите да направите, с тим да размаке треба да попуните знаком '''_'''. Пошто на Википедији користимо [[ћирилица|ћирилицу]], неопходно је да и Ви користите ћирилицу за име нове странице.
 
Након што сте написали нови чланак, потрудите се да га што боље повежете са другим страницама.
== ŽIVOT I RAD ==
 
== Дужи (препоручљив) курс ==
Donald Ervin Knut rođen je 10. januara 1938. godine u Milvokiju. Donaldovi roditelji su bili Ervin Henri Knut i Luisi Meri Bohning. Donaldov otac Ervin je bio učitelj i upravo on je kod Donalda razvio ljubav prema školi, muzici i matematici. <br>
U srednjoj školi raste Donaldovo interesovanje za muziku te je u jednom trenutku bio odlučio da nakon diplomiranja studira muziku (svirao je saksofon, a kasnije i trubu) ali je na kraju prevladala ljubav prema prirodnim naukama.
Svoj prvi „naučni“ članak je objavio u školskom magazinu pod nazivom <nowiki>"System of Weights and Measures"</nowiki>. U njemu je definisao osnovnu jedinicu dužine kao debljinu „MAD“ magazina broj 26, a osnovnu jedinicu snage nazvao "šta me brine". <nowiki>„MAD“</nowiki> magazin je kupio članak i objavio ga juna 1957.godine.
Knutov prvi matematički članak se odnosio na srednjoškolsko takmičenje koje se zvalo „Potraga za talentima“ 1955.godine. Knutov članak o računarskoj složenosti pesama je štampan više puta u računarskim časopisima.<br>
Kada mu je ponuđena stpendija za studiranje fizike na Institutu tehnologije u Klivlendu prihvatio ju je ali se vremenom udaljio od fizike i posvetio matematici. Diplomirao je u jesen 1960. Nakon tog je upisao Kalifornijski tehnološki institut, a juna 1963. godine je nagrađen za svoj rad u polju matematike. Iako je još uvek bio student 1962. godine je počeo da radi za poznatu izdavačku kuću „Adison-Vesli“. U svom radu Knut je kombinovao znanje iz matematike i informatike pa je na primer izračunao Ojlerovu konstantu na 1271 decimalu i svoje rešenje objavio 1962. Iste godine je objavio svoj rad vezan za računanje polinoma.<br>
Knut se oženio Nensi Džil Karter 24. juna 1961. Imaju dvoje dece: Džona Martina Knuta i Dženifer Siera Knut.<br>
Nakon što je doktorirao 1963. godine Knut je postao profesor saradnik na Tehnološkom institutu u Kaliforniji na odseku za matematiku a 1966. je unapređen u zvanje profesora i postao je stalni član instituta. Od 1964. do 1967. radio je kao redaktor za programske jezike u Računarskoj Asocijaciji. Do 1966. godine njegov rad na kompajlerima (programima za prevođenje) je dostigao 3000 napisanih strana te su Adison i Vesli zajedno sa Knutom rešili da započnu rad na seriji knjiga koje bi obuhvatile i razne druge stvari vezane za računare, a ne samo kompajlere. „Umetnost računarskog programiranja- prvi deo:Osnovni Algoritmi“ <nowiki>(The Art of Computer Programming -Volume 1: Fundamental Algorithms )</nowiki> objavljena je 1968.godine. Drugi deo: „Polunumerički algoritmi“ objavljen je sledeće godine a deo 3: „Sortiranje i pretraga“ 1973. <br>
Knutov cilj je bio da:<br>
• sakupi i sumira ono što je poznato o računarskim metodama. <br>
• pokaže koliko je duboka veza između matematike i informatike.<br>
Od 1968. Godine Knut počinje da radi kao profesor informatike i računarstva na Stenford univerzitetu.<br>
Knut je mnogo doprineo u polju matematike i informatike. Svakako treba pomenuti Knut-Bendiks algoritam, jedan od osnovnih računarskih algoritama sa algebarskom strukturom, posebno sa grupama i polugrupama. Ovaj algoritam je objavio zajedno sa svojim studentom Piterom Bendiksom 1970. godine. Drugo značajno Knutovo delo je Knutov izum <nowiki>TeX-a</nowiki>, jezik za kucanje matematičkih i naučnih članaka. <nowiki>TeX</nowiki> je promenio tehnologiju objavljivanja matematičkih i naučnih članaka jer omogućava jako dobar kvalitet štampanja naučnog materijala.<nowiki>TeX</nowiki> ne samo da je pomogao u objavljivanju i kucanju članaka već je omogućio i bolju komunikaciju među naučnicima i matematičarima.
Treba pomenuti i druga Knutova dela: programski jezici, razvoj LR(k) raščlanjivanja; Knut-Moris-Prat algoritam koji traži određeni niz karaktera itd.
Malo ljudi zna da je Knut predložio ime „Bekus-Naur forme“ <nowiki>(Backus-Naur Form)</nowiki>, da je napisao jedan od najsloženijih „Algol“kompajlera u 22. godini i da je prvu knjigu „Umetnost računarskog programiranja“ <nowiki>(The Art of Computer Programming)</nowiki> objavio u svojoj 28. godini.
 
===Основни принципи===
 
*Извршите претрагу да бисте видели да ли је неко већ написао исти или сличан чланак ономе који Ви желите написати.
 
*Препоручујемо да започнете страницу са већ постојећег линка (такозвани "црвени линкови" који се појављују у тексту, али још увек не садрже никакав текст). ''погледај ниже за више информација''
== NAGRADE I PRIZNANJA ==
 
*Имајте на уму да би на почетку требало да стоји објашњење о чему се у том чланку говори. Ако само следите линк са већ постојеће странице и надовезујете се на контекст без претходног јасног увода, корисници који на Вашу страницу дођу пратећи неки други линк неће знати о чему се ради.
Za svoj značajan i veliki doprinos informatici i matematici<br> Knut je dobio veliki broj nagrada, diploma i odlikovanja:
<br>''' -'''Prvi je dobitnik „Grejs Murej Hoper“ nagrade <nowiki>(Grace Murray Hopper Award)</nowiki> koju dodeljuje „Asocijacija za kompjutersku mašineriju“ <nowiki>(Association for Computing Machinery)</nowiki> 1971. godine;
<br>''' -'''Postao je član Američke Akademije za nauku i umetnost 1973. godine;
<br> '''-'''1974. osvojio je „Alan M. Turing“ nagradu <nowiki>(Alan M Turing Award);</nowiki>
<br>'''-'''1975. godine osvojio je „Lester – Ford“ nagradu <nowiki>(Lester R Ford Award)</nowiki> koju dodeljuje Američka matematička asocijacija;
<br>'''-'''Dodeljena mu je nacionalna medalja u polju nauke 1979. godine;-Postao je član Nacionalne Akademije za inženjering 1981. godine;
<br>'''-'''Postao je počasni član asocijacije „IEEE“ 1982. godine;
<br>'''-'''Frenklinovu medalju dobio je 1988. godine;
<br>'''-'''1992. godine postaje član Francuske Akademije nauke i umetnosti;
<br>'''-'''Nagrađen je Adelskoldovom medaljom od strane Švedske Akademije nauke i umetnosti 1994. godine;
<br>-1995. dodeljena mu je i Džon von Nojman medalja <nowiki>(John von Neumann Medal )</nowiki> od strane asocijacije „IEEE“ čiji je član bio;
<br>-Kjoto nagradu koju dodeljuje „Inamori fondacija“ dobio je 1996.
 
*Трудите се да име странице буде кратко и јасно.
 
*Морате имати контекст тј. написати кратак увод на почетку новог чланка. На пример, немојте почети чланак речима "Ово је његов трећи роман..." Ви сте можда до тог чланка дошли помоћу везе на страници славног писца X, али други корисници можда дођу с неке друге странице, па неће знати о коме се ради. Више о тој теми имате на страници на енглеском језику: [[w:en:Wikipedia:Establish context|Wikipedia:Establish context]].
 
*Ниже ћете видети да можете направити страницу на коју није везана ниједна постојећа, дакле можете измислити име нове странице. Постоје ли конвенције за то? Засад само на енглеском: [[w:en:Wikipedia:Naming conventions|Wikipedia:Naming conventions]. Важно је да паметно изаберете име, јер ће онда други лакше стварати везе према вама и нећете морати да преименујете страницу.
 
*Прва реченица мора бити потпуна. Добро је имати прву реченицу у којој је '''подебљана''' реч или реченица која је наслов странице.
 
*Започните страницу потпуном реченицом, а не само дефиницијом из речника. Трудите се да кључна реч, фраза или реченица која је наслов странице буде '''подебљана''' на самом почетку чланка .
== ZAKLJUČAK ==
 
*Трудите се да на самом почетку чланка означите линкове ка другим чланцима, а после по потреби године и слично.
 
*Написали бисте сами нови чланак, а нисте сигурни о чему? Погледајте део који се зове [[:Категорија:Кратки текстови|Кратки текстови]], ту су отворене нове стране које чекају да их неко попуни. Изаберите неку тему, кликните на њу и почните. Ускоро, захваљујући Вама, та страна неће бити [[Википедија:Клица|клица]].
Knut se danas smatra legendarnom ličnošću u oblasti informatike. Njegove 3 knjige o računarskom programiranju su igrale značajnu ulogu u definisanju informatike kao složene i bitne naučne discipline. Trenutno završava seriju knjiga o računarskom programiranju.Takođe je profesor saradnik na Oksfordskom Univerzitetu u Londonu.
 
Nagrada '''„Donald Knut“''' <nowiki>(The Donald E. Knuth Prize)</nowiki> je nazvana upravo po njemu <br>a od 1996.godine se dodeljuje jednom godišnje i iznosi 5000 dolara.<br> Nagradu dodeljuje<br> <nowiki>Association for Computing Machinery's Special Interest Group on Algorithms and Computing Theory (ACM SIGACT) </nowiki> i<br> <nowiki>Institute of Electrical and Electronics Engineers's Technical Committee on the Mathematical Foundations of Computing (IEEE) . </nowiki>
== Како отворити нову страницу ==
 
# Започните страницу са већ постојеће везе
# Отворите страницу директним уписивањем Интернет адресе, или
# Отворите страницу (направите везу) са странице која се зове [[Википедија:Песак|Песак]]
 
 
=== Отворите страницу са постојеће везе ===
 
Када гледате чланке у Википедији, видећете везе ка страницама које још нису написане. Такве су везе <font color="red"><u>црвене боје и подвучене</u></font>. Када кликнете на њих, отвара се страница која каже нешто у смислу:
 
:Мењате ???
: Википедија још увек нема чланак под именом ???.
:: '''Да бисте започели страницу''', почните да пишете у пољу испод.
 
[[Слика:Prikazi pretpregled.PNG|мини|десно|250п|Обавезно користите ову алатку]]
У тај простор упишите свој чланак. Затим обавезно кликните на дугме "'''Прикажи предпреглед'''", које је испод прозора за измену. То ће вам приказати како ће изгледати нова страница кадa је снимите. Ако нисте задовољни, опет можете мењати страницу, а затим поново кликнути "'''Прикажи предпреглед'''". Тек кад сте сигурни да такву страницу желите, кликните на дугме "'''Сними страницу'''". Страница ће одмах бити снимљена на Википедију.
 
 
'''Може и другачије:''' ако на некој постојећој страници видите реч или фразу која треба имати своју страницу, претворите ту реч или фразу у везу на следећи начин: на постојећој страници кликните '''''Уреди''''', ставите дотичну реч или фразу у двоструке угласте заграде (овако:<code><nowiki>[[</nowiki></code>''име ваше странице''<code><nowiki>]]</nowiki></code>) и снимите постојећу страницу. Добили сте везу. Кликните на везу и она ће вас одвести или на страницу која већ постоји с тим насловом или на празну страницу. То је одличан начин за стварање нових чланака.
 
==Отворите страницу директним уписивањем Интернет адресе==
 
Један од најлакших начина да створите нову страницу јесте да упишете њено име у прозорчић где се пише интернет адреса:
 
:<nowiki>http://sr.wikipedia.org/wiki/</nowiki>''Име_странице''
 
Тамо где сте написали ''Име_странице'' треба уписати жељено име. Знак _ мора стајати уместо размака. На пример, ако желите да створитe страницу по имену ''Болести уха, грла и носа'', написаћете:
 
:<nowiki>http://sr.wikipedia.org/wiki/</nowiki>''Болести_уха_грла _и_носа''
 
Појавиће се страница с тим насловом. Кликните на текст ''Почни '''Болести уха, грла и носа''' чланак'' и упишите чланак.
 
'''Међутим''', кад направите страницу на тај начин, врло је могуће да ћете добити "сироче" тј. ниједан други чланак неће имати везу ка Вашој страници. Сироче није добра ствар, па зато додајте везе ка оним страницама које су блиске Вашој теми.
== Отворите страницу са странице за вежбање ==
 
Идите на страницу која се зове [[Википедија:Песак|Песак]], кликните '''''Уреди''''' и упишите везу (овако:<code><nowiki>[[</nowiki></code>''име ваше странице''<code><nowiki>]]</nowiki></code>) и снимите страницу на дугме "'''Сними страницу'''". Приметили сте да само додавањем заграда око имена ваше нове странице оно постаје веза ка новој страници.
 
Ако не можете да нађете заграде на Вашој тастатури, није проблем да ископирате заграде са неке друге стране на Вашу. То увек успева у случају свих врста специјалних знакова.
*Кликните на везу коју сте управо створили и отвориће се Ваша страница у коју ћете уписати текст.
 
== Остале информације ==
 
Ако намеравате да правите веће измене или пишете дужи текст, боље је да прво копирате стари текст странице на свој рачунар (у Ваш омиљени програм за обраду текста), тамо га уредите, а затим коначну верзију ископирате у прозор за измену текста странице. То је корисно зато што онда можете чувати своје текстове на компјутеру и не правити збрку приликом прегледа скорашњих измена које већина сталних корисника прати редовно и по њима се управља, помаже или саветује нове кориснике. Ако снимите више пута један исти чланак са ситним променама, број редова на тој страни се драстично повећава и отежава рад.
 
'''''Пажња: '''''Википедиjа је енциклопедија отвореног садржаја. Ви доприносите слободној, јавности отвореној бази података. Све што објавите на Википедији је аутоматски заштићено ГНУ-овом Лиценцом за слободну документацију. Можете објављивати само текстове и слике на које имате ауторска права, односно које сте Ви сами написали, створили или који су јавни. '''Никада не објављујте текстове који су заштићени ауторским правима уколико нисте добили писмену дозволу од власника ауторских права. Дозвола би требало да буде додата на страну за разговор о чланку на који се односи и обично је изворни код електронског писма којим вам се дозвољава да објавите нешто'''. Смете преводити чланке из Википедија на другим језицима без икаквих устезања или питања, ово јесте '''Вики''' принцип.
 
== Погледајте још ==
*[[Помоћ:Садржај|Помоћ]]
*[[Википедија:Упутства|Упутства]]
 
[[Категорија:Помоћ]]
 
[[bs:Kako započeti novu stranicu]]
[[da:Wikipedia:Hvordan starter jeg en side]]
[[de:Wikipedia:Wie ich eine Seite neu anlege]]
[[hr:Uređujete Wikipedia:Kako stvoriti novu stranicu]]
[[en:Wikipedia:How to start a page]]
[[eo:Vikipedio:Kiel krei pagxon]]
[[ia:Wikipedia:Como crear paginas]]
[[id:Memulai halaman baru]] [[ja:Wikipedia:&#26032;&#12375;&#12356;&#12506;&#12540;&#12472;&#12434;&#20316;&#25104;&#12377;&#12427;&#26041;&#27861;]] [[nl:Wikipedia:Een_nieuwe_pagina_aanmaken]]
[[zh:Wikipedia:%E5%A6%82%E4%BD%95%E5%88%9B%E5%BB%BA%E6%96%B0%E9%A1%B5%E9%9D%A2]]